Sećanja muzikologa i kritičara

 

 Gordana Krajačić je muzikolog i kritičar na polju klasične muzike i

 opere. Dobitnica Vukove nagrade za izuzetan doprinos u širenju

 kulture, nauke i obrazovanja, napisala mnogobrojna dela i kritike.

 Korice su lepe kao pozadinska slika, samo na žalost nemaju 

 nikakve veze sa naslovom i temom knjige (da sam izdavač, stavila

 bih papire sa notama, par manjih muzičkih instrumenata i ukrasnim

 ćiriličnim fontom napisala naslov).

 Sećanja gospođe Krajačić su opširna (u nekim trenucima, ta

 opširnost nije bila potrebna), bogata duhovno obrazovanim

 rečnikom i oduševljena sam bila njenom prikazivanju naših

 muzičkih talenata i posebnih umetnika.

 Ima dosta istorijsko putopisnih elemenata (sa par umetničkih

 festivala) koji su meni bili slikovito odlični, ali nekako je trebala

 odvojiti posebno delo za to.

 Ipak, ta sećanja preporučujem ljubiteljima naše klasične muzike/

 opere, muzikolozima i muzičkim kritičarima.

 Ocena 9  

 
                                                

Odlična audio verzija Koštane

 

  Petar Konjović (1883-1970) je bio naš kompozitor klasične muzike.

 Na ovom postu, slušaćete audio verziju njegove opere ,Koštana' koja

 zasnovana po istoimenom delu Bore Stankovića https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/knjizevna-verzija-cuvene-drame-bs.html,

 iz 1948. Dirigent Mladen Jagušt, instrumentalni deo je izvodio

 Simfonijski orkestar RTS-a, horski deo mešovit hor RTS-a.

 Prvi operski pokušaj Koštane kroz dokumentarno igranu seriju

 ,100 godina opere' https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/prvi-pokusaj-operske-verzije-kostane.html.

 1. Verzija sa Majom Odžaklijevskom https://kulturiska.blogspot.com/2020/07/majino-vienje-kostane.html.

 2. Verzija sa Mina Gligorić https://kulturiska.blogspot.com/2020/03/zasto-su-joj-stavili-alter-ego.html.

                                                

 

 Odlična audio verzija Koštane na čelu sa: Gordanom Jeftović Minov

 (Koštana), Miroslavom Čangalovićem (Mitke), Dušanom 

 Popovićem (Hadži Toma).

 Sigurno je bilo uživo gledanje ove verzije sa velikim uživanjem,

 sve likove sam uspela razumeti šta pevaju i izgovaraju, orkestracija,

 hor i sveukupno je za...

 Ocena 10

                                                

Zašto je ova opera na redovnom repertoaru?

 

 Večernji Sicilijanci je opera sa 5 činova koja prvobitno bila napisana

 na francuskom od strane Đuzepea Verdija. Priča opere delimično

 zasnovana na istoimenom jezivom istorijskom događaju iz 1282. 

 godine (detaljnije o događaju https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B0).

 

 I danas se izvode obe verzije (na francuskom i italijanskom) na

 redovnom repertoaru.

 Premijeru imala 1855. godine u parmskom pozorištu, na ovom postu

 je izvođenje iz 1989. u Milanskoj skali i dirigent Rikardo Muti.

 Radnja se dešava u Palermu 1282.

                                                 

 1. čin

 Tebaldo, Roberto i ostali francuski vojnici se nalaze u guvernerovoj

 palati, dok sami Sicilijanci su nesreći jer imaju okupatore...

 2. čin

 Doktor Prosida stigao u svoju domovinu, nakon izgnastva...

 3. čin

 Montforte pročitao pismo žene koju zlostavljao i otkriva se da mu

 je mladi Sicilijanac Arigo sin...

 4. čin

 Arigo se nalazi u zatvoru, Elena ga teši i moli da oprosti svom ocu...

 5. čin

 Arigo traži svog oca, Elena odlučila za sledeći korak...

  
    

  Prva zamerka na ovu operu jeste dužina i broj činova (traje tri i

 po sata i ima 5 činova). Druga, na račun dva glavna lika koji su

 trebali biti posebni nosioci u vidu Ariga (Kris Merit) i Elene 

 (Šeril Stader). Kod njih dvoje, falila je harizma, međusobna hemija

 kod njihovih likova i samo jedna njena solaža 4. činu (kad je

 Arigo bio u zatvoru) u potpunosti valjala. Tehnički jeste sigurno

 dobro, više preferiram kombinaciju tehničkog i osećajnog pevanja.

 Odličan bio Đorđo Zankanaro (Monforte) i Ferućio Furlaneto

 (Prosida). Da su njih dvojica bili jedini glavni likovi, onda bi mi

 opera bila bolja.

 Baletski deo u 3. činu (2. scena) izvrsan od svih igrača (bio

 mi zanimljiviji od operskog dela), Rikardo Muti kao

 dirigent ovde odličan.

 Shvatam da kroz umetnost neke istorijske stvari ne trebaju da se

 zaborave, ali u slučaju ove opere mislim ipak suprotno.

 Ocena 4 

Ribar koji se prekasno pokajao

 Bendžamin Britn (1913-1976) je bio engleski kompozitor,

 dirigent i pijanista. Jedan od najuticajnijih figura prošloga veka

 u britanskoj klasičnoj muzici, najpoznatiji radovi su opera

 ,Piter Grajms', ,Ratni rekvijem' i orkestarsko delo ,Vodič mlade

 osobe za orkestar'. Na ovom postu će biti o operi Piter Grajms 

 zasnovanoj po Džordž Krabovoj poemi ,Barau', izmišljenom

 selu koje deli sličnosti sa Aldebroom (rodni Krabov grad i

 Britnovo mesto boravka). Dirigent je bio sam Britn, snimljena

 kao film za BBC 1969. Orkestar Londonski simfonijski orkestar,

 hor Ambrozijska opera. 

                                                                                 
 Prolog

 Sredina 19. veka, Safok. Građani misle da je Piter Grajms kriv

 i da zaslužuje kaznu...


 1. čin


 Grajms zove pomoć, ali ga većina izbegava...



 2. čin

 Elen pričala sa sinom Džonom, Grajmsovim šegrtom i užasnuta što

 vidi modricu na vratu...


 3. čin

 Gospođa Sedlej misli da je Grajms Džonov ubica...




 Piter Pirs (Piter Grajms) tehnički jeste dobro pevao, ali emotivno

 nije jako izneo svoj negativni lik koji zlostavljao radnike zarad

 svog bogatstva, inadžiju i prekasnog pokajnika.



 Heder Harper (Elen) prekrasna, emotivno snažni vokal i

 u potpunosti saživela lik majke koja prerano izgubi dete.


 Elizabet Bejnbridž (Tetka) takođe sjajna, kao i Brajan Drejk

 (kapetan Balstroud), En Robson (gospođa Sidlej).



 Bolje sam razumela solo i duetske delove, horisti su bili najjači

 u 3. činu, kad dozivaju Grajmsa (u ostalim delovima, jedva sam

 ih razumela). Opera spada među standarde u inostranstvu

 (kod nas, ne verujem da bi bila gledana, niti uspešna), scenografija

 na srednjem nivou. Da je bio bolji glavni vokal, sigurno bi dobila

 desetku.



 Ocena 8 



 P.S

 Opera je u međuvremenu uklonjena sa Youtube-a

                    

Američko viđenje Mocartove opere

 Otmica iz saraja je Mocartova opera sa tri čina. Zasnovana

 po libretu ,Belmont i Konstanca-Otmica iz Serađila' od

 Kristofa Fridriha Bretcnera. Premijeru je imala 16. jula 1782.

 u bečkom Burgteatru, gde dirigent bio sam Mocart. Opera je

 doživela na premijeri veliki uspeh, a ipak neki kritičari 

 proglasili da ima previše nota.


 Video je sa Bankhed pozorišta (pozorište iz Livermora,

 grada u Kaliforniji) iz 2018. godine, dirigent Aleks Katsman.


 Radnja opere se dešava u domu Paše u Turskoj, 16. vek.

                                                

 1. čin

 Belmonte traži svoju voljenu Konstancu. Zajedno sa svojom

 engleskom sluškinjom Blonde pala u ruke pirata i zajedno su

 prodate paši Selimu...

 2. čin

 Paša Selim je Blonde dao Osminu da bude njegova robinja.

 Blonde odbija Osminova naređenja...

 3. čin

 Belmonte i Pedrilo idu spasiti svoje voljene, al' Osmin primetio

 njihove merdevine i planira da svo četvoro budu obešeni...

 Ima taman nota, kamerman u par navrata kiksnuo sa

 zumiranjem pevača a da se to nastavilo, najverovatnije bi opera

 dobila tri ocene niže.

 Dejvid Velmont (Belmonte) i Aleksandra Batsios (Konstanca)

 odlični, Elena Galvan (Blonde) i Majkl Kun (Pedrilo) pozitivno

 zabavni (za nijansu više Majkl).

 Judžin Brankovenau (Paša Selim) jaka gluma i pevanje, Kevin

 Langan (Osmin) najsmešniji i najzabavniji u solo scenama svog

 negativnog lika koji je u stvari karikatura.

 Severnu Ameriku i operu prvobitno nisam mogla zamisliti zajedno

 (špica za operu amaterska tragedija) i imala sam jaku rezervisanost

 oko toga kakva će biti celokupno.

 Dijalozi su na engleskom (logično), ovde bi bila opisana ranija

 verzija koja je cela na nemačkom (ona bila sjajna, al' na žalost

 uklonjena sa Youtube-a).

 Ispostavilo se da nije bilo potrebe sa jakom rezervisanošću,

 američko viđenje jedne Mocartove opere ispalo odlično.

 Ocena 10

                                              

Ispred KCB-a, džez rasturio operu

 Jedan deo jučerašnje manifestacije ,Pozorište na trgu' je bio 

 ispred Kulturnog centra Beograda.

 Veliki minus ovog dela programa jeste što nije bilo izvođača

 drugih žanrova (pop, rok, elektro i drugi), već samo opera i džez.



 Prvo su bile dve operske pevačice, za nijansu lepše mi pevala

 kovrdžava brineta. Njen repertoar je bio bogatiji, čistijih arija i

 njen nastup imao priču. Koleginica svetlije kose na početku bila

 ok, al' posle su njene arije zvučale dosadno. Bio bi potpuniji nastup

 da su imale kolegu ili kolege, pijanistkinja sasvim solidno svirala.


 Ocena 6

                                                  

                                               



 Džez kvartet je bio odličan i više je bilo slušalaca i gledalaca kad

 su oni nastupali. U ovim kraćim snimcima, osetićete da sam bila

 u pravu.

 Ocena 10

                                Autorska instrumentalna pesma

                                                Autorska pesma 

Nomijeva pesma (dokumentarni film)

 Klaus Nomi (1944-1983) je bio nemački kontra tenor/

 novotalasni pevač koji veći deo života bio u Americi. Nastupao 

 kao prateći vokal Dejvid Bouviju u emisiji ,Subotom uveče', a na 

 žalost snimak nije kompletan

 zbog autorskih prava https://www.youtube.com/watch?v=PdlU8e9wBIE.


 Dokumentarni film ,Nomijeva pesma'

 je i istoimena njegova pesma sa prvog albuma. Iza sebe ostavio

 četiri  albuma (dva su posthumno izdata).

 Kratka radnja


 Zaljubljenik u operu (na žalost nije mogao biti operski pevač,

 jer nisu bile uloge za kontratenora) i drugačiju umetnost, tada

 mlad Nemac Klaus Sperber otišao u Njujork. Promenio ime

 u Klaus Nomi, postao super popularan sa svojim ekstravagantim

 izgledom i kombinacijom opere i tadašnje popularne muzike...



 Preminuo je od posledice side 1983. (u ono vreme, osobe koje

 su zadobile to oboljene bile žigosane, odbačene i tad ljudi nisu

 bili dovoljno informisani o samoj bolesti) i tuga je što tako

 originalna, a opet senzitivna fina duša nalik Klausu prerano

 preminula.


 Dokumentarni film je trebao imati proširenu priču o njegovom

 životu u domovini (pre nego što dospeo u Ameriku) i intervjuisati

 neke poznanike iz tog perioda (intervjuisali su telefonski samo 

 njegovu tetku). Imam veliki osećaj da su par ljudi na žalost

 iskoristili Klausa, radi svojih ,trofeja' i ,uspeha' (neki od njih su

 intervjuisani). Da nije živeo sam pre nego što se ta bolest desila i

 sve te stvari, mislim da bi bio ovde i snimao još novih stvari

 (što solo, što u saradnji). Plus dokumentarca što su ubacili njegove

 najveće hitove u pravim sekvencama.


 Ocena 9                                              

Otelo (opera)

 Opera u 4 čina ,Otelo' je zasnovana po istoimenom delu

 engleskog pisca Vilijema Šekspira (nije Viljem). Autor operske

 varijante je Đuzepe Verdi, premijera bila u Milanskoj Skali

 5. februara 1887. Sam Verdi je planirao da se penzioniše

 po završetku stvaranja opere (pravio istu četiri godine), a ista 

 doživela veliki uspeh u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.

 Radnja se dešava u primorskom gradu na Kipru (15. vek).

 Video je sa Veronske Arene (kao orkestar i hor), dirigent Zoltan 

 Pesko.

                                               
 1. čin

 Narod i delovi mletačkih trupa strahuju za siguran povratak

 njihovog komandanta Otela...


 2. čin

 Jago (Otelov narednik) savetuje kapetana Kasia da zamoli 

 Dezdemonu (Otelovu ženu) da umilostivi Otela...


 3. čin

 Dezdemona zamoli muža za milost u Kasiovu korist, Otelo je

 odgovorio odrično...


 4. čin

 Dezdemona se sprema za razgovor sa mužem, A Otelo...


 

 Grandiozna scenografija i kostimi (doduše, u II činu u slučaju

 glavnih likova mi se nisu dopali), Vladimir Atlantov (Otelo) je

 bio odličan i dobro su ga našminkali. Kiri te Kanava (Dezdemona)

 me najviše oduševila u finalnom činu, dok Pjero Kapućili (Jago)

 upečatljiv i jak negativac, kao Antonio Bevaskva (Kasio) i

 Flora Rafaneli (Emilia).


 Jedna od retkih opera gde mi se dopala skoro cela glavna postava.



 Ocena 10

Ova opera/balet...

 Žan Filip Ramo (1683- 1764) je bio jedan od najznačajnijih

 francuskih kompozitora i muzičkih teoretičara ere baroka.

 Njegova opera/balet sa prologom i 4 čina ,Galantna Indija' je 

 imala premijeru u Pariskoj

 operi 23. avgusta 1735. Doživela je mlake reakcije od strane

 publike, zbog prikaza žene kao glavnog junaka. 


 Video koji bio uklonjen vremenom

 

 je iz Nacionalne operske kuće u Bordou, snimljen 2014.

 Dirigent Kristof Ruset, koreograf Laura Skoci.

 Prolog

 Heba (boginja mladosti) okuplja svoju pratnju radi učešća na

 svečanosti, a oni kreću da to proslavljaju, uz ples...

 1. čin

 Osman Paša je zaljubljen u svoju robinju Emili, dok ga ona odbija.

 Emili se nada da će je spasiti verenik Valer...

 2. čin

 Španski oficir Karlos je zaljubljen u Inka princezu Fani. On je

 upozorava da pobegnu zajedno, ali se ona boji svojih

 sunarodnika...

 3. čin (postoje dve varijante i obe će biti kratko opisane)

 1. varijanta

 Sultanija Fatima sumnja da je njen suprug Takmas vara sa

 Atalidom...

 2. varijanta

 Princ Takmas je zaljubljen u Zaire, robinju koja pripada nekom

 drugom, iako ima svoju u vidu Fatime...

 4. čin

 Indijanac Adario voli Zimu, kćer poglavice. Adario ima rivale

 u vidu Španca Don Alvara i Francuza Damona...

 U savremenoj adaptaciji

 opere/baleta kod prologa su plesači bili goli (osim Amel Brahim

 Đelul koja glumela Hebu, samo što ispod providne haljine nije

 nosila ništa i uspela odgledati isti.

 Prvobitno, prolog me šoknuo (očekivala sam da će plesači

 nositi trikoe, kao u baletu ,Posvećenje proleću' https://kulturiska.blogspot.com/2017/09/paganski-mitovi-kroz-balet-i-muziku.html),

 ali sam delimično razumela zašto je takav bio (koreografija,

 džinovski minus).

 Kod prologa i sva četiri četiri čina, nalaze se tri simpatične 

 plesačice koje su na žalost imale ružno tragikomične koreografije.

 Prvi čin u Turskoj je dramatično jak, ima poruku i bavi se delom

 događajima na temu migranata. Vitorio Prato (Osman) prelepo

 peva i izgleda, velika šteta što nije glumeo više od jednog čina.

  Drugi čin u Peruu je ljubavno melodramičan gde su odlični

 bili Amel Brahim Đelul (glumi Hebu u prologu), Andres 

 Dahlin (Valer u prvom, Karlos u ovom činu) i Nejtan Berg 

 (Huaskar). Završnica čina bila bukvalno eksplozija.

 Treći čin u Iranu na žalost nema nikakve veze sa originalnom

 pričom i on mi je najslabiji. Ipak, ovaj čin ima dva plusa. 

 1. Što govori da sve žene ovog sveta imaju prava biti šta hoće i

 žive punim plućima.

 2. Glumce: Amel Brahim Đelul (u ovom činu je Fatima), Judit

 van Vanroij (u 1. činu bila Emili, u ovom Atalida), Andres

 Dahlin (u ovom je Takmas).

 Četvrti čin se nalazi u Severnoj Americi, gde na umetnički

 način kritikuje savremene ljude i težnjom da materijalno budu

 bogatiji, a ne duhovno. Posle drugog, ovaj mi je najomiljeniji.

 Tomas Doli (Adario) me oduševio celokupno i evo opet Andresa

 Dahlina (u ovom činu je Damon) koji ovog puta nosio ala Klark

 Kent naočare. Benoat Arnold (Don Alvaro) i Olivera Topalović

 (Zima) su takođe bili odlični, kao njihove kolege.

 Moram priznati da svaka čast plesačima sa prologa i u maloj

 završnici poslednjeg čina, za to treba imati ozbiljnu hrabrost.

 Orkestracija, hor i scenografija spadaju među najbolje po

 pitanju opere/baleta, a kad bi se to ocenjivalo, dala bih desetku.

 Ukoliko volite pozorišna dela koja na razne načine provociraju,

 šokiraju i slično, ovo je za vas. Za one koji ipak vole

 tradicionalno viđenje opere/baleta, molim vas, preskočite istu.

 Što se mene tiče, ova opera/balet će dobiti srednju ocenu.

 Ocena 5

                                                

Očekujem da je filmska verzija bolja

 Nemačku operu sa prologom i tri čina ,Nizina' je napravio

 Eugen d' Albert (1864-1932), koji je bio polu Englez, polu Nemac.

 Zasnovana po istoimenoj predstavi katalonskog pisca Anhela

 Gimere, premijera je bila 15. novembra 1903. u praškom

 pozorištu (tada se zvalo Novo nemačko pozorište) i doživela 

 kratkotrajni uspeh (originalni pevač koji trebao glumeti Pedra je

 iznenada preminuo pred premijeru). 

 Video je iz mihenskog Gartenrplaca sa pozorišne sezone 1991-

 1993. Dirigent Tomas Kalbdir.

                                                  
 Prolog

 Pirineji. Pedro je sreo pastira Nanda i govori mu da je sanjao 

 prelepu damu koja će uskoro biti njegova žena...


 1. čin


 Mlinar Moručio i sluge ogovaraju Martu, sluškinju koju vole

 bogati veloposednik Sebastijano i pastir Pedro...



 2. čin


 Marta se polako zaljubljuje u Pedra (prvobitno se trebala udati

 za Sebastijana). Pedro ne može više podneti vređanja i ogovaranja

 seljana, poručio njoj da odlazi na planine...


 3. čin


 Sebastijano biva odbijen od bogate naslednice za koju se nadao da

 će biti oženjen...



 Sporedne uloge (sluškinje Pepa, Antonija,Rozalija, mlinar

 Moručio i dr.) nisu imali pamtljive arije ili glumu.

 Luis Gentil (Pedro) dobar, Karol Enkelman (Marta) običan

 operski glas i gluma (doduše, bila mi teatralna u 2. činu) i

 Rihard Salter (Sebastijan) odličan.


 Opera ima odličnu muziku, dok horisti su bili blede senke i

 nezanimljivi. Priča iste je odlična i nisam bila 100 %

 impresionirana ovom operom. Očekujem da je filmska verzija

 iste bolja (premijera bila u Nemačkoj 1954.).


 Ocena 2

Pučini nije voleo ovu operu, ali se meni dopala

 Drama liriko opera Đakoma Pučinija u 3 čina (originalno, bilo

 ih 4) ,Edgar' je imala premijeru u Milanskoj skali 21. aprila 

 1889. (originalna verzija), dok u konačnoj verziji imala 

 premijeru 28. januara 1892. u ferarskom Teatru de Komunale. 

 Zasnovana po drami u stihovima ,Pehar i usne' od

 francuskog dramaturga i pisca Alfreda de Mizeta, opera je

 bila neuspešna u finalnoj verziji, dok originalna 

 verzija bila dobro primljena. Sam Pučini nije voleo stvaranje iste.


 Izvođenje sa videa je bilo u Torinskom pozorištu (orkestar i

 hor su iz pozorišta, zajedno sa horom Đuzepe Verdi), dirigent

 Joram David. Radnja se dešava u Flandriji 1302. godine.

                                               
 1. čin

 Edgar i Fidelija su bili srećan par, sve dok se nije umešala divlja

 žena Tigrana...


 2. čin


 Edgar napušta divlju orgiju u Tigranijoj kući i želi se vratiti

 Fideliji...


 3. čin


 Mislilo se da je Edgar mrtav nakon pogibije u jednoj bici, ali 

 zapravo bio lažno mrtav...


 
 Dekoracijom i kostimima sam oduševljena, a veštačka trava na

 bini je izgledala jako prirodno i uverljivo. Hose Kuraov Edgar

 malko neodlučan između smerne Fidelie i divlje Tigrane.


 Amarili Nica (Fidelia) me dirnula u poslednjem činu, Juliji

 Gercevoj (Tigrana) odlično stajala crvena haljina u 1. činu i

 naravno, moćna bila u sva tri.


 Marko Vratođa (Frank, Fideliin brat) odličan, kao i Karlo Kiđni

 (Gvalitero, Fideliin i Frankov otac). 


 Totalno me iznenadilo što Pučini mrzeo ovu operu, a meni je

 sjajna zbog odlične drama liriko priče između dobra i zla. Sve je

 u ovoj produkciji bilo na visokom nivou i prolete mi sjajno dva

 i po sata!


 Ocena 10




   

Mogli su biti srećni zajedno...

 Opera u 4 čina ,Manon Leskot' od Đakoma Pučinija imala 

 premijeru 1. februara 1893. u turinskom Teatru Ređiu (Turin je

 grad na severu Italije). Priča je zasnovana po istoimenom romanu

 (pravi naslov i prevod su predugački, a najčešće se govori

 Manon Leskot, a ne pun naziv) iz 1731. od francuskog pisca

 Abea Prevosta.


 Neki su pokušavali odgovoriti Pučinija od tog dela, ali isti su

 itekako pogrešili. Ovo je bila njegova treća opera i prva koja

 doživela veliki uspeh. 


 Video je iz treviskog (Treviso je italijanski grad) Teatra Komunale,

 izveden 9. decembra 1987. Dirigent Korado Mirandola.



 Radnja se dešava u drugoj polovini osamnaestog veka u Amjenu,

 Parizu, Avru i Nju Orleansu.

 1. čin

 Na trgu ispred krčme u Amjenu, De Grije i ostali meštani čekaju

 putničku kočiju. Među putnicima, naći će se osoba za De Grijea...

 2. čin

 Manon živi u Žeronovoj kući (glavni kraljev rizničar), nakon 

 što napusti De Grijea zbog njegove besparice...

 3. čin

 De Grije pokušava spasiti Manon potkupljujući stražu, ali ona

 mora brodom otići za Severnu Ameriku...

 4. čin

 Manon želi da ona i De Grije žive u luksuzu, ali De Grije bio

 primoran na krađu u Nju Orleansu i moraju pobeći iz grada...

 Prvi čin je imao malo komičnosti, što po mom mišljenju bilo

 komično. Drugi čin nije ostao u mom sećanju, treći izuzetno

 dramatičan i ubedljiv i finalni trebao biti scenografski bolje

 urađen.

 Karlo Bini (De Grije) odličan u svim činovima. Đovana 

 Kasola (Manon) nije bila dovoljno vokalno emotivna u prvom i

 drugom činu, ali u trećem i četvrtom pokazala da ipak može biti

 vokalno emotivna.

 Kostimi su odlično odrađeni, scenografija osrednja (nikako mi

 se nije svidela u finalnom činu), orkestracija sasvim dobra.

 De Grije i Manon su mogli biti srećni zajedno, ali će okolnosti

 na kraju pokazati suprotno. Nekako, nisam osećala ljubavne

 emocije i povezanost kad su Karlo i Đovana glumeli svoje likove.

 Pošto je priča stvarno kvalitetna i radi se o zanimljivoj epohi,

 možda bi trebalo da se ekranizuje. Ali ne u vidu opere. 

 Ocena 5

                                            


                 

Ko je odgovorio na njene zagonetke?

 Turandot (znači na persijskom ćerka Turana-Turan je region

 centralne Azije). Raniji tekst ovog dela je bio iz 1762. od 

 dramaturga Karla Gocija. Kompozitor ovog dela je bio Đakomo

 Pučini, a završio je Franko Alfano (Pučini je preminuo 1924.).

 Premijera je bila 25. aprila 1926 u Milanskoj skali, dirigent

 Arturo Toskanini. Radnja se dešava u Zabranjenom gradu u

 Pekingu (rano doba dinastije Ming). Video je iz

 1969, snimljen u RAI Torinu. Dirigent Žorž Pretre, rediteljka

 Margerita Valman.

 1. čin

 Ispred zidina Zabranjenog grada je sumrak, a okupljen narod

 sluša proglas koji čita Mandarin. Princeza Turandot će se udati

 samo za onog prosca plemenitog porekla koji će odgovoriti tačno

 na njene tri zagonetke...

 2. čin

 Ping, Pang i Pong se spremaju za ceremoniju postavljanja

 zagonetki i računaju koliko je prinčeva bilo pogubljeno do sada...

 3. čin

 Noć je. A niko u Pekingu ne sme spavati, već svi stanovnici

 moraju znati ime princa koji je imao hrabrosti odgovoriti

 tačno na Turandotina pitanja...

 Horisti u 1. činu su čudno i mlako odglumeli narod ispred

 zidina Zabranjenog grada. Đanfranko Ćeskele (Kalaf) je emotivno

 i maestralno odglumeo ovu glavnu rolu, gde se nalazi čuvena

 arija ,Nessun dorma' (,Niko ne treba da spava') u poslednjem 

 činu.

 Birgit Nilson (Turandot) odličan i moćan vokal, kao i Gabriela

 Tuci (Liu).

 Klaudio Strudthof (Ping), Mario Ferara (Pang) i Karlo 

 Franzini (Pong) su bili super zabavan operski trojac. Franko

 Bordoni (Mandarin) dobar.

 Žorž Pretre bio odličan dirigent sa orkestrom i RAI torinskim 

 horom. Opera koju sam gledala sa oduševljenjem zbog odličnog

 prikaza priče, a pouka jeste da će neki ljudi hladnog srca jednog

 dana otvoriti isto i početi voleti.

 Ocena 10