Opera u 4 čina ,Manon Leskot' od Đakoma Pučinija imala
premijeru 1. februara 1893. u turinskom Teatru Ređiu (Turin je
grad na severu Italije). Priča je zasnovana po istoimenom romanu
(pravi naslov i prevod su predugački, a najčešće se govori
Manon Leskot, a ne pun naziv) iz 1731. od francuskog pisca
Abea Prevosta.
Neki su pokušavali odgovoriti Pučinija od tog dela, ali isti su
itekako pogrešili. Ovo je bila njegova treća opera i prva koja
doživela veliki uspeh.
Video je iz treviskog (Treviso je italijanski grad) Teatra Komunale,
izveden 9. decembra 1987. Dirigent Korado Mirandola.
Radnja se dešava u drugoj polovini osamnaestog veka u Amjenu,
Parizu, Avru i Nju Orleansu.
1. čin
Na trgu ispred krčme u Amjenu, De Grije i ostali meštani čekaju
putničku kočiju. Među putnicima, naći će se osoba za De Grijea...
2. čin
Manon živi u Žeronovoj kući (glavni kraljev rizničar), nakon
što napusti De Grijea zbog njegove besparice...
3. čin
De Grije pokušava spasiti Manon potkupljujući stražu, ali ona
mora brodom otići za Severnu Ameriku...
4. čin
Manon želi da ona i De Grije žive u luksuzu, ali De Grije bio
primoran na krađu u Nju Orleansu i moraju pobeći iz grada...
Prvi čin je imao malo komičnosti, što po mom mišljenju bilo
komično. Drugi čin nije ostao u mom sećanju, treći izuzetno
dramatičan i ubedljiv i finalni trebao biti scenografski bolje
urađen.
Karlo Bini (De Grije) odličan u svim činovima. Đovana
Kasola (Manon) nije bila dovoljno vokalno emotivna u prvom i
drugom činu, ali u trećem i četvrtom pokazala da ipak može biti
vokalno emotivna.
Kostimi su odlično odrađeni, scenografija osrednja (nikako mi
se nije svidela u finalnom činu), orkestracija sasvim dobra.
De Grije i Manon su mogli biti srećni zajedno, ali će okolnosti
na kraju pokazati suprotno. Nekako, nisam osećala ljubavne
emocije i povezanost kad su Karlo i Đovana glumeli svoje likove.
Pošto je priča stvarno kvalitetna i radi se o zanimljivoj epohi,
možda bi trebalo da se ekranizuje. Ali ne u vidu opere.
Ocena 5
Нема коментара:
Постави коментар