Ova opera/balet...

 Žan Filip Ramo (1683- 1764) je bio jedan od najznačajnijih

 francuskih kompozitora i muzičkih teoretičara ere baroka.

 Njegova opera/balet sa prologom i 4 čina ,Galantna Indija' je 

 imala premijeru u Pariskoj

 operi 23. avgusta 1735. Doživela je mlake reakcije od strane

 publike, zbog prikaza žene kao glavnog junaka. 


 Video koji bio uklonjen vremenom

 

 je iz Nacionalne operske kuće u Bordou, snimljen 2014.

 Dirigent Kristof Ruset, koreograf Laura Skoci.

 Prolog

 Heba (boginja mladosti) okuplja svoju pratnju radi učešća na

 svečanosti, a oni kreću da to proslavljaju, uz ples...

 1. čin

 Osman Paša je zaljubljen u svoju robinju Emili, dok ga ona odbija.

 Emili se nada da će je spasiti verenik Valer...

 2. čin

 Španski oficir Karlos je zaljubljen u Inka princezu Fani. On je

 upozorava da pobegnu zajedno, ali se ona boji svojih

 sunarodnika...

 3. čin (postoje dve varijante i obe će biti kratko opisane)

 1. varijanta

 Sultanija Fatima sumnja da je njen suprug Takmas vara sa

 Atalidom...

 2. varijanta

 Princ Takmas je zaljubljen u Zaire, robinju koja pripada nekom

 drugom, iako ima svoju u vidu Fatime...

 4. čin

 Indijanac Adario voli Zimu, kćer poglavice. Adario ima rivale

 u vidu Španca Don Alvara i Francuza Damona...

 U savremenoj adaptaciji

 opere/baleta kod prologa su plesači bili goli (osim Amel Brahim

 Đelul koja glumela Hebu, samo što ispod providne haljine nije

 nosila ništa i uspela odgledati isti.

 Prvobitno, prolog me šoknuo (očekivala sam da će plesači

 nositi trikoe, kao u baletu ,Posvećenje proleću' https://kulturiska.blogspot.com/2017/09/paganski-mitovi-kroz-balet-i-muziku.html),

 ali sam delimično razumela zašto je takav bio (koreografija,

 džinovski minus).

 Kod prologa i sva četiri četiri čina, nalaze se tri simpatične 

 plesačice koje su na žalost imale ružno tragikomične koreografije.

 Prvi čin u Turskoj je dramatično jak, ima poruku i bavi se delom

 događajima na temu migranata. Vitorio Prato (Osman) prelepo

 peva i izgleda, velika šteta što nije glumeo više od jednog čina.

  Drugi čin u Peruu je ljubavno melodramičan gde su odlični

 bili Amel Brahim Đelul (glumi Hebu u prologu), Andres 

 Dahlin (Valer u prvom, Karlos u ovom činu) i Nejtan Berg 

 (Huaskar). Završnica čina bila bukvalno eksplozija.

 Treći čin u Iranu na žalost nema nikakve veze sa originalnom

 pričom i on mi je najslabiji. Ipak, ovaj čin ima dva plusa. 

 1. Što govori da sve žene ovog sveta imaju prava biti šta hoće i

 žive punim plućima.

 2. Glumce: Amel Brahim Đelul (u ovom činu je Fatima), Judit

 van Vanroij (u 1. činu bila Emili, u ovom Atalida), Andres

 Dahlin (u ovom je Takmas).

 Četvrti čin se nalazi u Severnoj Americi, gde na umetnički

 način kritikuje savremene ljude i težnjom da materijalno budu

 bogatiji, a ne duhovno. Posle drugog, ovaj mi je najomiljeniji.

 Tomas Doli (Adario) me oduševio celokupno i evo opet Andresa

 Dahlina (u ovom činu je Damon) koji ovog puta nosio ala Klark

 Kent naočare. Benoat Arnold (Don Alvaro) i Olivera Topalović

 (Zima) su takođe bili odlični, kao njihove kolege.

 Moram priznati da svaka čast plesačima sa prologa i u maloj

 završnici poslednjeg čina, za to treba imati ozbiljnu hrabrost.

 Orkestracija, hor i scenografija spadaju među najbolje po

 pitanju opere/baleta, a kad bi se to ocenjivalo, dala bih desetku.

 Ukoliko volite pozorišna dela koja na razne načine provociraju,

 šokiraju i slično, ovo je za vas. Za one koji ipak vole

 tradicionalno viđenje opere/baleta, molim vas, preskočite istu.

 Što se mene tiče, ova opera/balet će dobiti srednju ocenu.

 Ocena 5