Zašto je ova opera na redovnom repertoaru?

 

 Večernji Sicilijanci je opera sa 5 činova koja prvobitno bila napisana

 na francuskom od strane Đuzepea Verdija. Priča opere delimično

 zasnovana na istoimenom jezivom istorijskom događaju iz 1282. 

 godine (detaljnije o događaju https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B0).

 

 I danas se izvode obe verzije (na francuskom i italijanskom) na

 redovnom repertoaru.

 Premijeru imala 1855. godine u parmskom pozorištu, na ovom postu

 je izvođenje iz 1989. u Milanskoj skali i dirigent Rikardo Muti.

 Radnja se dešava u Palermu 1282.

                                                 

 1. čin

 Tebaldo, Roberto i ostali francuski vojnici se nalaze u guvernerovoj

 palati, dok sami Sicilijanci su nesreći jer imaju okupatore...

 2. čin

 Doktor Prosida stigao u svoju domovinu, nakon izgnastva...

 3. čin

 Montforte pročitao pismo žene koju zlostavljao i otkriva se da mu

 je mladi Sicilijanac Arigo sin...

 4. čin

 Arigo se nalazi u zatvoru, Elena ga teši i moli da oprosti svom ocu...

 5. čin

 Arigo traži svog oca, Elena odlučila za sledeći korak...

  
    

  Prva zamerka na ovu operu jeste dužina i broj činova (traje tri i

 po sata i ima 5 činova). Druga, na račun dva glavna lika koji su

 trebali biti posebni nosioci u vidu Ariga (Kris Merit) i Elene 

 (Šeril Stader). Kod njih dvoje, falila je harizma, međusobna hemija

 kod njihovih likova i samo jedna njena solaža 4. činu (kad je

 Arigo bio u zatvoru) u potpunosti valjala. Tehnički jeste sigurno

 dobro, više preferiram kombinaciju tehničkog i osećajnog pevanja.

 Odličan bio Đorđo Zankanaro (Monforte) i Ferućio Furlaneto

 (Prosida). Da su njih dvojica bili jedini glavni likovi, onda bi mi

 opera bila bolja.

 Baletski deo u 3. činu (2. scena) izvrsan od svih igrača (bio

 mi zanimljiviji od operskog dela), Rikardo Muti kao

 dirigent ovde odličan.

 Shvatam da kroz umetnost neke istorijske stvari ne trebaju da se

 zaborave, ali u slučaju ove opere mislim ipak suprotno.

 Ocena 4 

Tri mane ubiše pojam kod ove verzije

 Fantastična veronska verzija Otela

 https://muaria.blogspot.com/2019/01/otelo-opera.html.


 Pre četiri godine, na Uskršnjem festivalu je bila izvedena

 opera ,Otelo' u Salcburgu. Dirigent Kristijan Tilman.

                                                  

 Svi glavni pevači ovde Hose Kura (Otelo), Dorotea Rošman

 (Dezdemona), Karlos Alvarez (Jago) i Benjamin Bernhajm

 (Kasio) su vrhunski izveli svoje arije i uloge.


 Kostimi glavnih pevača odlični, kod horista mi se više dopali

 crveni kostimi od crnih (crni su veoma mračno i teško stajali na

 njima).


 Ova verzija bi takođe dobila desetku, ali me tri mane ubiše u

 pojam.


 1. Scenografija. Veoma prosta, a tako hladna i grozna (razumela

 sam da su hteli minimalnu modernost na ovom polju,

 ali veliko neee za mene). Jedini potez kod scenografije koji me 

 baš oduševio jeste pad velikog, lažnog zida u II činu.


 2. Crni anđeo. Svrha crnog anđela bila da će doneti posebnu

 nesreću kod dva glavna lika u vidu Otela i Dezdemone. Nije

 mi se svideo njen lik, ništa nije pevala, plesala ili govorila.


 3. Dezdemonin kraj. Ovde je nastradala suviše brzo i prosto

 (njenog lika mi ozbiljno žao i ne odobravam Otelov čin), dok

 u prvoj verziji istoimenog dela, to odrađeno dramatično ubedljivo.



 Ocena 5

Londonsko viđenje Aide

 Ime opere od Đuzepea Verdija se često spominje u enigmatici 

 (pošto je kratko), a ona je opevana više od 1100 puta širom sveta 

 (na stalnom je repertoaru od 1886.).


 Aida je opera u 4 čina, premijera bila izvedena 24. decembra

 1871. u Kairu, povodom otvaranja Sueckog kanala. Radnja se

 dešava u Memfisu i Tebi, verovatno u doba vladavine Ramzesa

 III. Video je bio iz Rojal Albert Hola u Londonu, orkestar Rojal

 filharmonija i hor, dirigent Dankan Ridel. Na žalost, isti bio 

 sklonjen u međuvremenu.

 1. čin

 Vrhovni sveštenik Ramfis saopštava kapetanu garde Radamesu

 da se etiopske snage ponovo dižu na oružje i dolini Nila ponovo

 objavljuju rat...

 2. čin

 Egipatska vojska predvođena Radamesom je pobedila i robinje

 spremaju faraonovu kći Amneris za proslavu...

 3. čin

 Aida (egipatska robinja i etiopska princeza) čeka Radamesa kojeg

 je pozvala i u samoći žali za svojom otadžbinom koju sigurno

 neće nikad videti...

 4. čin

 Radamesu se priprema za suđenje zbog izdaje domovine. Amneris

 će ga osloboditi samo ukoliko zaboravi na Aidu...

 Pre nego što su počeli sa pevanjem, uvod ispao osrednji. Stanislav 

 Švets (Ramfis) dobar, Džozef Volverton kao Radames odlično jak 

 vokal i gluma (posebno kod 3. i 4. čina).

 Ljuba Bokolova (Amneris) solidna i zašto su stavili groznu

 periku/šubaru na njenoj glavi?! :-/  Kler Ruter (Aida) ni tamo ni

 ovamo, a očekivala sam najviše od nje.

 Scenografija je top, kostimi ok, horovođe totalno nečujne i

 nevidljive, a završnica mogla biti još dramatičnija kroz jače 

 scenografske senke i hor.

 Ocena 6

                                                  

                                          

Otelo (opera)

 Opera u 4 čina ,Otelo' je zasnovana po istoimenom delu

 engleskog pisca Vilijema Šekspira (nije Viljem). Autor operske

 varijante je Đuzepe Verdi, premijera bila u Milanskoj Skali

 5. februara 1887. Sam Verdi je planirao da se penzioniše

 po završetku stvaranja opere (pravio istu četiri godine), a ista 

 doživela veliki uspeh u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.

 Radnja se dešava u primorskom gradu na Kipru (15. vek).

 Video je sa Veronske Arene (kao orkestar i hor), dirigent Zoltan 

 Pesko.

                                               
 1. čin

 Narod i delovi mletačkih trupa strahuju za siguran povratak

 njihovog komandanta Otela...


 2. čin

 Jago (Otelov narednik) savetuje kapetana Kasia da zamoli 

 Dezdemonu (Otelovu ženu) da umilostivi Otela...


 3. čin

 Dezdemona zamoli muža za milost u Kasiovu korist, Otelo je

 odgovorio odrično...


 4. čin

 Dezdemona se sprema za razgovor sa mužem, A Otelo...


 

 Grandiozna scenografija i kostimi (doduše, u II činu u slučaju

 glavnih likova mi se nisu dopali), Vladimir Atlantov (Otelo) je

 bio odličan i dobro su ga našminkali. Kiri te Kanava (Dezdemona)

 me najviše oduševila u finalnom činu, dok Pjero Kapućili (Jago)

 upečatljiv i jak negativac, kao Antonio Bevaskva (Kasio) i

 Flora Rafaneli (Emilia).


 Jedna od retkih opera gde mi se dopala skoro cela glavna postava.



 Ocena 10

Falstafove komične zavrzlame

 Komična opera u tri čina od Đuzepea Verdija ,Falstaf' je zasnovana

 po delima Vilijema Šekspira ,Vesele žene vindzorske' i ,Kralj 

 Henri IV'. Poslednja Verdijeva opera (28. po redu) i bio

 veoma zabrinut tokom pravljenja iste (imao je 80 godina).

 Premijeru je imala u Milanskoj Skali 8. februara 1893. sa sasvim

 finim uspehom. Neko vreme, opera nije bila zanimljiva publici, a

 zahvaljujući dirigentu Arturu Toskaniniju, doživljava renesansu i

 spada među operske standarde. Radnja se dešava u Vindzoru, rani

 15. vek tokom vladanja Henrija IV.


 Video je iz 1982. u londonskoj Kraljevskoj operskoj kući, dirigent

 Karlo Maria Đuljini.

                                               
1. čin

 U krčmi, debeli vitez ser Džon Falstaf napisao dva identična

 ljubavna pisma ženama dvojice bogataša Alisi Ford i Meg

 Pejdž...


 2. čin


 Falstafove sluge se vraćaju i pravili da se kaju. Gazdarica Kvikli

 donosi njemu pozivnicu od Alise Ford, a on sav oduševljen...


 3. čin

 Falstaf doživeo ljubavni neuspeh i krivi za to bogataše što su 

 nepošteni i pokvareni. Gazdarica Kvikli donosi poziv Falstafu od

 strane Alise...



 
 Vilijam Vajlderman (Falstafov sluga 1 Pistol) i Fransis Egerton

 (Falstafov sluga 2 Bardolf) su bili najzabavnije

 sluga na polju opere.


  Barbara Hendriks (Naneta) prekrasna i jako sam uživala u

 njenim arijama, a ne zaostaju ni Brenda Buzer (Meg Pejdž),

 Katia Ričiareli (Alis Ford) i Lusija Valentini Terani (Kvikli).


 Dalmacio Gonzales (Nanetin budući voljeni Fenton) simpatičan,

 Džon Dobson (dr. Kasius) dobar.


 Renato Bruson (Falstaf) fantastičan!


 Prvi čin ima originalnu zavrzlamu, drugi čin dramatičan, a

 treći čin ima komično srećan epilog.


 Spoj dva Šekspirova dela je ovde ispao sadržajan, a ako volite 

 Šekspira+komičnu operu, ovo vam svakako preporučujem!

 Ocena 10

Dvorska luda i...

 Opera u 3 čina od Đuzepea Verdija ,Rigoleto' je zasnovana po

 delu francuskog pisca Viktora Igoa ,Kralj se zabavlja'. Bilo je

 problema, zbog austrijskih pozorišnih cenzora (oni su kontrolisali

 pozorišta na severnom delu Italije). Ipak, umetnost je pobedila, a 

 premijera je bila 11. marta 1851. u pozorištu ,Feniks', u Veneciji. 

 Sama premijera je bila vrh, a opera se izvodi često i jedna je od 

 standarda ovog žanra. Video sa ovog posta je iz Milanske

 skale iz 1994. Dirigent je Rikardo Muti, a radnja opere se dešava

 u 16. veku, u Mantovi.

  1. čin

 Vojvoda Mantove je priredio bal u svom domu, a Rigoleto se

 besramno ruga grofu. Niko od gostija mu ne može uzvratiti, jer

 ga vojvoda štiti. Rigoleto će ubrzo dobiti kletvu...

 2. čin

 Vojvoda mašta o svojoj novoj žrtvi (mislim na zavođenje). Bila je

 u stvari oteta Đilda (Rigoletova kći), a ne Rigoletova ljubavnica,

 kao što se prvobitno mislilo...

 3. čin

 Rigoleto je unajmio Sparafučila da ubije vojvodu. Pokazao 

 svojoj ćerki Rigoleti da je vojvoda u stvari prevrtljiv, a zapravo će

 se Đilda žrtvovati za njega...

 Prvi čin mi se najviše dopao, posebno zbog Rigoletovog

 operskog monologa (Renato Bruson). Brzo se odvijala radnja

 opere (+ po mom mišljenju), a drugi čin je trebao biti još

 dramatičniji.

 U trećem činu, čućete čuvenu ariju ,La donna e mobile' (,Žena je

 varljiva'), koju izvodi vojvoda (Roberto Alađna), ali tu ariju je

 najbolje izvodio Lučano Pavaroti (on je pevao u

 ranijoj postavci). Andrea Rost kao Đilda je emotivno i odlično

 pevala, kao i Dimitri Kavrakos (Sparafučile) i Mariana Pentčeva

 (Sparfučileva sestra Madalena, koju Vojvoda zavodi). Ostali 

 sporedni likovi mi nisu bili baš nešto.

 Ocena 8

                                                 

Sjajna opera o tragediji jedne L...

 Opera u 3 čina od Đuzepea Verdija ,Luisa Miler' je zasnovana po

 delu ,Intriga i ljubav' od nemačkog pisca Fridriha Šilera. Premijeru

 je imala 8. decembra 1849. u napuljskom Teatru San Karlo (hteo je

 par godina ranije izvesti tu operu, ali su ga odbili) i bila je dobro 

 prihvaćena. Video ove opere je iz 2008, izveden u Pariskoj 

 nacionalnoj operi i dirigent je Masimo Zaneti. Radnja opere se 

 dešava u ranom 17. veku, u Tirolu.

                                         
 1. čin

 Na Luisin rođendan, seljani se skupili ispred njenog dvorišta, da joj

 opevaju serenadu. Ona voli Karla, mladog i nepoznatog čoveka

 koga sreće u selu...


 2. čin

 Seljani dolaze kod Luise i rekli da njen otac Miler se nalazi u

 okovima, a Vurm (Valterov sluga) daje pismo Luisi...


 3. čin

 Rodolfo i Federika se venčali, a Luisa želi da umre. Njen otac je

 oslobođen i ne želi da njegova kći nastrada. Došao je Rodolfo

 (on je taj Karlo), a na kraju je bilo...


 Jednostavna scenografija u vidu sela sa pašnjakom i kućom je u

 ovoj operi odlična i bilo bi suvišno da su bile načičkane

 scenografske kuće. Zaneti, hor i orkestar Pariske nacionalne opere

 su odlično dočarali tragediju jedne devojke.


 Glavna zvezda i najbolja jeste bila Ana Maria Martinez (Luisa).

 Ona je u sva tri čina bila sjajna, a bila bi odlična glumica u

 mjuziklu ili nekom filmu. Ramon Vargas (Karlo, odnosno Rodolfo),

 Adržej Dober (Luisin otac Miler), Federika (Maria Hose Montiel) i

 Vurm (Kvančul Jun) su odlično izveli svoje role.


 Posle dužeg vremena, konačno da mi se dopadne u potpunosti 

 opera. Samo malu zamerku imam na kraj iste (volela bih da je bio

 drugačiji).


 Ocena 10

Osrednje viđenje bitke kroz operu

 Opera u 4 čina od Đuzepea Verdija ,La battalglia di Legnano'

 (bitka za Lenjano) je bazirana po književnom delu ,Bitka u Tuluzu'

 od francuskog pisca Žozef Merija iz 1828. Opera je imala

 premijeru u pozorištu Argentina u Rimu 1849 i dobila pohvale. U 

 modernim vremenima, nije bila često izvođena. Video opere je iz 

 2012, izveden u Teatru Đuzepe Verdi pod dirigentskom palicom 

 Boris Brota. Radnja se dešava na severnoj Italiji, u 1176. Bitka se 

 stvarno dogodila, a podatci o istoj na

 https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%91%D0%B8%D1%82%D0%BA%D0%B0_%D0%BA%D0%BE%D0%B4_%D0%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B0%D0%BD%D0%B0

  1. čin

 Van gradskih zidina, ljudi se okupili radi podrške Lombardskom

 savezu, čije se trupe bore protiv okupatorskog nemačkog cara

 Federika Barbose...

 2. čin

 Gradski oci u mestu Komo se skupili da čekaju dolazak milanskog

 vođe Rolanda i veronskog ratnika Ariga...

 3. čin

 Arigo je ušao u Kraljeve smrti, a ti ratnici će se pre boriti do smrti,

 nego biti porobljeni i poraženi...

 4. čin

 Ljudi se mole za pobedu, a Lida (Rolandova žena) se moli za

 bezbednost njenog muža i Ariga. Da li će domovina biti vraćena?

 Odlični su mi bili Leonardo Lopez Linares (Rolando), Endru

 Ričards (Arigo) i Enriko Đuzepe Lori (Barbarosa). Sa Dimitrom

 Teodosiu (Lida), nisam bila oduševljena, zbog viška arija i 

 nezanimljive glume.

 Neobično jeste što su modernije obučeni u ovoj adaptaciji

 opere, iako se radnja odvija u 1176. Horisti pevaju tek u trećem

 činu, a priča oko te bitke mi nije bila interesantna na operski

 način. Operu bih skratila u 2 ili eventualno 3 čina. A dala

 sam takvu ocenu, samo zbog njih trojice, statista, orkestra i

 dirigenta.

 Ocena 6

Gusar...

 Opera u 3 čina ,Gusar' od Đuzepea Verdija je bazirana po

 istoimenoj pesmi Lorda Bajrona i imala premijeru 25. oktobra

 1848, u Teatru Grande, u Triestu. Na premijeri je imala 

 loš prijem od publike i kritičara, a u prethodnom i ovom veku,

 opera bila izvedena nekoliko puta. Cela opera sa videa je iz

 oktobra 2008, u Parmskom pozorištu, a dirigent je Karlo

 Montanaro. Vreme opere je iz rane 1800. godine i odvija se na

 grčkom ostrvu u Aeganu i turskom gradu u Koronu.

 1. čin

 Ostrvom vladaju gusari, gde je glavni Korado, a njegova voljena

 Medora je usamljena i čeka njegov povratak kući...

 2. čin

 Robinje u Paša Seidovom haremu posmatraju Gulnaru, njegovu

 omiljenu robinju. Ona ne voli što on posvećuje previše pažnje njoj,

 a uskoro će se Seid i Korado sresti na totalno neočekivan način...

 3. čin

 Seid jeste u potpunosti pobedio gusare, ali nije u potpunosti

 zadovoljan. A da li će se izvući Korado i Gulnara od Seida i

 Korado i Medora ponovo biti u naručju?

 Kostimi su u sva tri čina prekrasna (pogotovo Gulnarin i

 Paša Seidov), a scenografija je jednostavna+ odlična.

 Bruno Ribeiro (Korado) je fantastičan bio u sva tri čina i on treba

 da peva samo glavne role u operama. Irina Lungu (Medora) je

 bila najbolja u prvom činu (u celom drugom se ne pojavljuje) kad

 peva u duetu sa Brunom.

 Silvia Dala Beneta (Gulnara) je imala zanimljive arije u drugom

 činu (ne pojavljuje se u celom prvom činu), a u par navrata mi se

 činilo da je preterala sa ukrašavanjem visokih tonova. Luka Salsi 

 (Paša Seid) je bio sjajni operski negativac.

 Prvi čin ima odličnu duetsku ariju (Bruno i Irina), drugi takođe 

 (samo u slučaju Silvie i Luke), a za treći i poslednji čin, nisam

 nimalo očekivala da će se tako završiti.

 Kad su pevali zajedno arije Bruno i Silvia na trećem činu, nije bilo

 toliko interesantno, kao u slučaju prvog (Bruno i Irina). Saosećate

 se sa ovim operskim gusarom.

 Ocena 9

                                          

Neobična, moderna adaptacija V-eve opere

 Tragična melodrama opera u 4 čina od Đuzepea Verdija 

 ,Razbojnici' je zasnovana po istoimenom delu nemačkog 

 dramaturga Fridriha fon Šilera. Praizvedbu je imala 22. jula 1847. 

 u londonskom Pozorištu njenog veličanstva i imala dobar uspeh.

 Na videu, videćete neobičnu i modernu adaptaciju ovog dela

 izvedenog u martu 2012, u Pozorištu San Karlo. Dirigent je

 Nikola Luisoti, horisti, baletska škola i orkestar su iz tog pozorišta.

 Radnja opere se dešava u Nemačkoj, u periodu 1755-1757.

 1. čin

 Tokom pauze u Drezdenskom univerzitetu, Karlo (omiljen i

 najstariji sin vojvode Maksimilijana) je upao u loše društvo...

 2. čin

 Frančesko (mlađi Karlov brat i Maksimilijanov sin), želi se oženiti

 sa Amalijom (Karlovom ljubavi), ali ga ona odbija...

 3. čin

 Razbojnici pevaju o zadovoljstvu radeći svoja kriminalna dela, gde

 se nalazi Amalija. Ona ne zna da je on glavni kod razbojnika...

 4. čin

 Frančesko se budi nakon teških noćnih mora, a lokalni sveštenik

 nije uspeo naterati Frančeska da se pokaje...

 Prvi čin mi bio dosta originalan i zanimljiv, drugi dramatičan i

 ozbiljan. Treći nije ostao u sećanju, a četvrti veoma tužan na kraju.

 Scenografija i kostimografija svih likova u operi je originalan i

 veoma moderan (statisti su bili obučeni kao pankeri, dok razbojnici

 horovođe imali lažne mitraljeze, umesto klasičnih pištolja).

 Karlo (Akiles Mačado), Amalija (Lukrecija Garsija) i Maksimilijan

 su bili odlični u svojim rolama (pogotovo Mačado u solo

 deonicama). Frančesko (Artur Rucinski) mi se dopao u prva dva

 čina (pogotovo kad se suočava sa Amalijom u drugom činu), nego

 u druga dva me nije oduševio.

 Ko voli modernije adaptacije opera, ovo će biti za njega. Po mom

 mišljenju, poslednji čin se nije trebao tako završiti.

 Ocena 9

                                             

Jedan M...

 Opera melodrama Đuzepea Verdija u 4 čina ,Magbet' je bazirana 

 po istoimenom delu Vilijema Šekspira. Postoje dve praizvedbe te 

 opere, prva je izvedena 14. marta 1847. u Firenci, a druga je 

 izmenjena verzija u francuskom prevodu izvedena 21. aprila

 1865. u Parizu. Dirigent je Rikardo Muti, orkestar Milanska skala.

 Radnja se dešava sredinom 11. veka u Škotskoj i granici Škotske i

 Engleske.

 1. čin

 Kroz oluju, okuplja se grupa veštica u šumi i hvaleći se svojim

 zlodelima. Dolazi Magbet...

 2. čin

 Soba u Magbetovom zamku. Sada je škotski kralj, a sa svojom

 ženom se dogovorio da hitno ubiju Banka i Fleancia, Bankovog

 sina...

 3. čin 

 U mračnoj pećini, veštice se kriju i spremaju napitak. Ušao Magbet

 u pećinu, želeći da zna šta ga očekuje...

 4. čin

 Pustara na granici Škotske i Engleske. Škotske izbeglice koje su

 pobegle od Magbetovog nasilništva, pevaju o izgubljenoj domovini.

 Da li će se neko zalagati za njih?

 Horistkinje (veštice u operi) koje su imale veći deo u prvom i 

 trećem činu bile fenomenalne, ako ne i među najboljim horovima u 

 operi. Renato Buson (Magbet) je bio majstor u ovoj ulozi,

 Maria Guleđina (Ledi Magbet) mi se jedino dopala u prvom i

 drugom činu, Fabio Sartori (Malkom), Karlo Kolombara (Banko) i

 Roberto Alagna (Mekdaf) su takođe bili odlični.

 Završni deo opere je trijumfalno i spektakularno obavljen, dirigent

 Muti i orkestar Milanske skale su bili dobri. Samo bih ovu operu

 skratila na 2 ili eventualno 3 čina.

 Ocena 8

                                               

Francuska srednjovekovna heroina i stradanje

 Lirska opera sa prologom i tri čina od Đuzepea Verdija ,Jovanka

 Orleanka' je imala premijeru 15. oktobra 1845. u Milanskoj Skali.

 Iako su kritičari bili ravnodušni prema njoj, publici se svidela.

 Opera sa videa je iz 1990, orkestar Bolonjski teatar, dirigent 

 Rikardo Čaili, režiser Nemac Verner Hercog. Radnja se dešava 

 1429, u mestima Francuske.

 Prolog

 Šarl još nije krunisan za kralja Francuske, a on opisuje seljanima i

 vojnicima svoju viziju Device Marije...

 1. čin

 Komandant engleske vojske pokušava ubediti svoje vojnike

 da neposredna predaja Francuzima nije toliko loša...

 2. čin

 Seljani Rema su okupljeni kod katedrale da proslave Jovankinu

 pobedu nad engleskom vojskom...

 3. čin 

 Jovanka je uhvaćena od strane engleske vojske i čeka svoju

 smrt...

 Scenografska pozadina se u par navrata vidi i stvarno je užas

 (prikazuje mrtve ljude koji se nalaze na polju).

 Očekivala sam da će Jovanka biti obučena nalik vojniku,a Suzan 

 Dan (Jovanka) je imala jako lepe arije i volela

 bih da je u potpunosti bio posvećen njen lik.

 Karlo VII (Vićenco la Skola) i Đakomo, Jovankin tata (Renato

 Buson) su bili odlični.

 Neprijatelji Jovanke su bili obučeni kao Kju Kluks Klan u crvenoj

 varijanti, što me naježilo (mogli su biti drugačije obučeni).

 Lirska opera o srednjovekovnoj francuskoj heroini je mogla biti

 bolja.

 Ocena 6  

                                         

Lažni kralj se zaljubio...

 Verdijeva opera melodrama u 2 čina ,Jedan dan vlasti ili lažni

 Stanislav je imala praizvedbu 5. septembra 1840. u Milanskoj

 Skali i doživela debakl. Danas, ova opera se retko izvodi, a

 u verziji sa videa iz 2010, izvode je Parmsko pozorište, pod

 dirigentskom palicom Donata Renzetija. Radnja opere se dešava

 1733.

 1. čin

 Vitez Belfjore se pravi da je poljski kralj Stanislav (inače su njih

 dvojica prijatelji) i gost je kuće barona Kelbara. Baronova kći 

 Đulijeta treba da se uda za starijeg čoveka,

 ali ona voli mladog oficira Edoarda, nećaka La Roke. Belifore se 

 zaljubljuje u Markizu Pođo..

 2. čin

 Markiza i Belfjore se sastaju na verandi, a ona nikako ne zna ko

 je u stvari Belfjore. Edoardo treba da se pridruži ,kralju', a na kraju

 se dešava duplo iznenađenje...

 Oba čina imaju zanimljivu i jednostavno efektnu scenografiju.

 Gvido Lokonsolo (Belfjore) je nosio prekrasne kostime jarkih boja

 i prelepo pevao. Isto tako je bila Ana Katarina Antonaći

 (Markiza).

 Simpatični su mi bili Ivan Magri (Edoardo) i Alesandra Marianeli

 (Đulijeta), pogotovo u drugom činu.

 Jeste da se pojavljivao veoma malo, ali bio odličan i Seung

 Hva Paek (Delmonte, pratilac pravog Stanislava).

 Originalan prikaz kroz operu kako je to biti lažna, istaknuta ličnost

 na jedan dan vlasti.

 Ocena 9