Oni traže testament, a jedan čovek...

 Pučini je dugo razmišljao da uradi jednočinke i ostavio tu

 ideju po strani. Treći i finalni deo jednočinki ,Triptih'

 ,Đani Skiki' (prvi je ,Plašt' drugi ,Sestra Anđelika')

 je imao premijeru 14. decembra 1918. u Metropoliten operi. 

 Ovaj deo je najčešće izvođen i snimljen. Video iz 2000. godine,

 izveden u Bečkoj operi. Dirigent Mikael Boder.

 Plašt https://muaria.blogspot.com/2018/08/plast.html.

 Sestra Anđelika https://muaria.blogspot.com/2018/10/zasto-ona-nema-zelju.html.

 Jedini čin

 Buozo Donati leži na samrtnom odru, a umesto da rodbina zaista 

 žali sa njim, žele znati šta im je ostavio u testamentu. Jedan

 čovek će im možda pomoći oko potrage sa testamentom, a on je

 Đani Skaki...

 Leo Nuči (Đani Skiki) je fenomenalno odglumeo svoju ulogu,

 dok Angelika Kiršlager (Đanijeva ćerka Loreta) divno otpevala

 čuvenu ariju ,O mio babbino caro' (,O moj dragi tata').

 Huan Diego Florez (Buozin nećak Rinućio) je odskakao od svih

 starijih kolega koje imaju veće uloge i arije u ovoj jednočinki.

 Scenografija originalna, kostimi totalna nula i užas (mislim na one 

 starije Buozine rođake). Ostavimo te kostime po strani, ova 

 jednočinka je uspešno izvedena i baš sam uživala gledajući istu.

 Ocena 10

                                            

Zašto ona nema želju?

 Prva jednočinka ,Plašt' https://muaria.blogspot.com/2018/08/plast.html


 Druga jednočinka iz triptiha Đakoma Pučinija ,Sestra Anđelika'

 je imala premijeru u Metropoliten operi 14. decembra 1918.

 Radnja se dešava u samostanu krajem 17. veka. Ova verzija je

 izvedena na palermskom teatru Masimu 2008. Dirigent Paolo

 Arivabeni, hor i orkestar Teatro Masimo.

 Sestre u samostanu se raduju zbog jednog posebnog događaja gde

 se prelama voda u fontani i poprima zlatnu boju.

 Neke od njih imaju želje, samo sestra Anđelika nema. Zbog čega

 je to tako?


 Amarili Nica (sestra Anđelika) je maestralna u ovoj ulozi.

 U finalnoj

 sceni, videćete jednu zanimljivost i za to dajem veliki aplauz.


 Rozalind Plourajt (tetka sestre Anđelike) takođe bila odlična kao

 Amarili, al' njen lik zbog postupaka prema Anđeliki je bio

 mnogo grub i zlokoban. 



 Potresao me i rastužio kraj ove izuzetne jednčinke o ženi koja ipak

 imala želju, ali na žalost, okolnosti su naterale da to bude

 drugačije. Kostimi opatica i časnih sestara su mogli vizuelno biti

 lepši, ali sama odlična gluma i arije su nadomestile tu malu manu.


 Ocena 10                                               

Pučini nije voleo ovu operu, ali se meni dopala

 Drama liriko opera Đakoma Pučinija u 3 čina (originalno, bilo

 ih 4) ,Edgar' je imala premijeru u Milanskoj skali 21. aprila 

 1889. (originalna verzija), dok u konačnoj verziji imala 

 premijeru 28. januara 1892. u ferarskom Teatru de Komunale. 

 Zasnovana po drami u stihovima ,Pehar i usne' od

 francuskog dramaturga i pisca Alfreda de Mizeta, opera je

 bila neuspešna u finalnoj verziji, dok originalna 

 verzija bila dobro primljena. Sam Pučini nije voleo stvaranje iste.


 Izvođenje sa videa je bilo u Torinskom pozorištu (orkestar i

 hor su iz pozorišta, zajedno sa horom Đuzepe Verdi), dirigent

 Joram David. Radnja se dešava u Flandriji 1302. godine.

                                               
 1. čin

 Edgar i Fidelija su bili srećan par, sve dok se nije umešala divlja

 žena Tigrana...


 2. čin


 Edgar napušta divlju orgiju u Tigranijoj kući i želi se vratiti

 Fideliji...


 3. čin


 Mislilo se da je Edgar mrtav nakon pogibije u jednoj bici, ali 

 zapravo bio lažno mrtav...


 
 Dekoracijom i kostimima sam oduševljena, a veštačka trava na

 bini je izgledala jako prirodno i uverljivo. Hose Kuraov Edgar

 malko neodlučan između smerne Fidelie i divlje Tigrane.


 Amarili Nica (Fidelia) me dirnula u poslednjem činu, Juliji

 Gercevoj (Tigrana) odlično stajala crvena haljina u 1. činu i

 naravno, moćna bila u sva tri.


 Marko Vratođa (Frank, Fideliin brat) odličan, kao i Karlo Kiđni

 (Gvalitero, Fideliin i Frankov otac). 


 Totalno me iznenadilo što Pučini mrzeo ovu operu, a meni je

 sjajna zbog odlične drama liriko priče između dobra i zla. Sve je

 u ovoj produkciji bilo na visokom nivou i prolete mi sjajno dva

 i po sata!


 Ocena 10




   

Mogli su biti srećni zajedno...

 Opera u 4 čina ,Manon Leskot' od Đakoma Pučinija imala 

 premijeru 1. februara 1893. u turinskom Teatru Ređiu (Turin je

 grad na severu Italije). Priča je zasnovana po istoimenom romanu

 (pravi naslov i prevod su predugački, a najčešće se govori

 Manon Leskot, a ne pun naziv) iz 1731. od francuskog pisca

 Abea Prevosta.


 Neki su pokušavali odgovoriti Pučinija od tog dela, ali isti su

 itekako pogrešili. Ovo je bila njegova treća opera i prva koja

 doživela veliki uspeh. 


 Video je iz treviskog (Treviso je italijanski grad) Teatra Komunale,

 izveden 9. decembra 1987. Dirigent Korado Mirandola.



 Radnja se dešava u drugoj polovini osamnaestog veka u Amjenu,

 Parizu, Avru i Nju Orleansu.

 1. čin

 Na trgu ispred krčme u Amjenu, De Grije i ostali meštani čekaju

 putničku kočiju. Među putnicima, naći će se osoba za De Grijea...

 2. čin

 Manon živi u Žeronovoj kući (glavni kraljev rizničar), nakon 

 što napusti De Grijea zbog njegove besparice...

 3. čin

 De Grije pokušava spasiti Manon potkupljujući stražu, ali ona

 mora brodom otići za Severnu Ameriku...

 4. čin

 Manon želi da ona i De Grije žive u luksuzu, ali De Grije bio

 primoran na krađu u Nju Orleansu i moraju pobeći iz grada...

 Prvi čin je imao malo komičnosti, što po mom mišljenju bilo

 komično. Drugi čin nije ostao u mom sećanju, treći izuzetno

 dramatičan i ubedljiv i finalni trebao biti scenografski bolje

 urađen.

 Karlo Bini (De Grije) odličan u svim činovima. Đovana 

 Kasola (Manon) nije bila dovoljno vokalno emotivna u prvom i

 drugom činu, ali u trećem i četvrtom pokazala da ipak može biti

 vokalno emotivna.

 Kostimi su odlično odrađeni, scenografija osrednja (nikako mi

 se nije svidela u finalnom činu), orkestracija sasvim dobra.

 De Grije i Manon su mogli biti srećni zajedno, ali će okolnosti

 na kraju pokazati suprotno. Nekako, nisam osećala ljubavne

 emocije i povezanost kad su Karlo i Đovana glumeli svoje likove.

 Pošto je priča stvarno kvalitetna i radi se o zanimljivoj epohi,

 možda bi trebalo da se ekranizuje. Ali ne u vidu opere. 

 Ocena 5

                                            


                 

Opera melodrama vredna gledanja

 Melodramična opera u tri čina od Đakoma Pučinija ,Toska'

 je zasnovana po francuskom pozorišnom delu ,La Toska' od

 Viktoriena Sardua.


 Premijeru imala 14. januara 1900. u rimskom teatru Contanzi, a

 ista bila veliki, nacionalni događaj. Na žalost, kritike nisu bile

 blagonaklone prema ovoj melodramičnoj operi, a kasnije je 

 se to promenilo. Premijeru kod nas imala 10. januar 1914. u 

 Beogradu. Video je iz Veronske arene (kao orkestar i hor), dirigent

 Tulio Boni.



 Radnja se dešava 14. i 15. juna 1800. godine u Rimu.

 1. čin

 Crkvenjak dolazi da sredi crkvu i doneo četkice za slikara 

 Kavaradosija, koji slika Mariju Magdalenu. Dok je slikao 

 Magdalenu, Kavaradosi razmišlja samo o Toski, operskoj

 pevačici koja dolazi danima u crkvu...

 2. čin

 Baron Skarpija večera u svojim odajama i on razmišlja o Toski.

 On će ubrzo otkriti da je ona sa Kavaradosijem...

 3. čin

 Odred vojnika dovodi Kavaradosija, tamničar mu reče da ima

 još jedan sat života i da sveštenik čeka na njegovu poslednju

 ispovest...

 Scenografija je sjajno dočarala radnju i svaki detalj

 savršeno raspoređen. Eva Marton (Toska) odlično nosila glavnu

 rolu žene koja je bila spremna ubiti nekoga zarad svoje ljubavi i

 slobode. U 2. činu prekrasno otpevala ariju ,Vissi d' arte, vissi d' 

 amore' (,Za umetnost i ljubav živeh'), a njoj bi odlično stajala 

 uloga Turandot (tu operu sam opisala na postu https://muaria.blogspot.com/2018/08/ko-je-odgovorio-na-njene-zagonetke.html).

 Đakomo Aragal (Kavaradosi) odličan, pogotovo u duetu sa Evom i

 solo ariji u 3. činu ,E lucevan le stelle' (,I zvezde su sjale'). Gluma

 u finalnoj sceni uverljivo odlična.

 Ingvar Viksel (Skarpija) nije bio dovoljno operski zlokoban (iako

 je dobro pevao) po mom mišljenju. Početna scena u trećem, 

 finalnom činu sa pastirčetom koji peva mi bio nepotreban.

 Opera ozbiljno govori o tragikama mučenja, ubistva i samoubistva

 iz davne prošlosti. I preterano mešanje politike kroz svakodnevni

 život (to se na žalost dešava i danas) je onda i dan danas velika 

 tragika.

 Ova verzija čuvene opere je vredna gledanja zbog više pouka,

 odličnih pevača, muzike i scenografije. 

 Ocena 10

                                            

Plašt

 Đakomo Pučini je prvu od tri jednočinke iz dela ,Triptih'

 ,Plašt' zasnovao po delu Didijera Golda ,La houppelande'.

 Premijera je bila 14. decembra 1918. na Metropoliten operi,

 ova verzija je izvedena na palermskom teatru Masimo 2008.

 Dirigent Paolo Arivabeni, hor i orkestar Teatro Masimo.

 Radnja se dešava na šlepu reke Sene u Parizu, u 1910.

                                            
 Dokeri na šlepu su pod nadzorom Mišela, dosta starijeg čoveka 

 koji ima mladu ženu Đorđetu. Ona više ne voli Mišela, a 

 zaljubljena je u dokera Luiđija. Ovaj ljubavni trougao...



 Alberto Mastromarino (Mišel) na početku bio predosadan lik i

 imao pogled kao da mu se ne izvodi ova predstava. Posle, bio

 maestralan u ulozi ne baš tako dobrog muža.


 Amarili Nica (Đorđeta) sjajan vokal i jako mi se dopala njena

 gluma i pokreti.


 Frank Poreta (Luiđi) snažno odličan glas i visoka gluma (u nekim

 delovima je bio mnogo bolji od Alberta).


 Opersko ljubavni trougao na šlepu ima očekivan epilog, horovođe

 jako dobre, samo ne kapiram zašto je ubačen duo epizodista.


 Ova jednočinka je dramatičnija i kvalitetnija od nekih tv

 sapunica.


 Ocena 10

Ko je odgovorio na njene zagonetke?

 Turandot (znači na persijskom ćerka Turana-Turan je region

 centralne Azije). Raniji tekst ovog dela je bio iz 1762. od 

 dramaturga Karla Gocija. Kompozitor ovog dela je bio Đakomo

 Pučini, a završio je Franko Alfano (Pučini je preminuo 1924.).

 Premijera je bila 25. aprila 1926 u Milanskoj skali, dirigent

 Arturo Toskanini. Radnja se dešava u Zabranjenom gradu u

 Pekingu (rano doba dinastije Ming). Video je iz

 1969, snimljen u RAI Torinu. Dirigent Žorž Pretre, rediteljka

 Margerita Valman.

 1. čin

 Ispred zidina Zabranjenog grada je sumrak, a okupljen narod

 sluša proglas koji čita Mandarin. Princeza Turandot će se udati

 samo za onog prosca plemenitog porekla koji će odgovoriti tačno

 na njene tri zagonetke...

 2. čin

 Ping, Pang i Pong se spremaju za ceremoniju postavljanja

 zagonetki i računaju koliko je prinčeva bilo pogubljeno do sada...

 3. čin

 Noć je. A niko u Pekingu ne sme spavati, već svi stanovnici

 moraju znati ime princa koji je imao hrabrosti odgovoriti

 tačno na Turandotina pitanja...

 Horisti u 1. činu su čudno i mlako odglumeli narod ispred

 zidina Zabranjenog grada. Đanfranko Ćeskele (Kalaf) je emotivno

 i maestralno odglumeo ovu glavnu rolu, gde se nalazi čuvena

 arija ,Nessun dorma' (,Niko ne treba da spava') u poslednjem 

 činu.

 Birgit Nilson (Turandot) odličan i moćan vokal, kao i Gabriela

 Tuci (Liu).

 Klaudio Strudthof (Ping), Mario Ferara (Pang) i Karlo 

 Franzini (Pong) su bili super zabavan operski trojac. Franko

 Bordoni (Mandarin) dobar.

 Žorž Pretre bio odličan dirigent sa orkestrom i RAI torinskim 

 horom. Opera koju sam gledala sa oduševljenjem zbog odličnog

 prikaza priče, a pouka jeste da će neki ljudi hladnog srca jednog

 dana otvoriti isto i početi voleti.

 Ocena 10