Otelo (opera)

 Opera u 4 čina ,Otelo' je zasnovana po istoimenom delu

 engleskog pisca Vilijema Šekspira (nije Viljem). Autor operske

 varijante je Đuzepe Verdi, premijera bila u Milanskoj Skali

 5. februara 1887. Sam Verdi je planirao da se penzioniše

 po završetku stvaranja opere (pravio istu četiri godine), a ista 

 doživela veliki uspeh u zapadnoj Evropi i Severnoj Americi.

 Radnja se dešava u primorskom gradu na Kipru (15. vek).

 Video je sa Veronske Arene (kao orkestar i hor), dirigent Zoltan 

 Pesko.

                                               
 1. čin

 Narod i delovi mletačkih trupa strahuju za siguran povratak

 njihovog komandanta Otela...


 2. čin

 Jago (Otelov narednik) savetuje kapetana Kasia da zamoli 

 Dezdemonu (Otelovu ženu) da umilostivi Otela...


 3. čin

 Dezdemona zamoli muža za milost u Kasiovu korist, Otelo je

 odgovorio odrično...


 4. čin

 Dezdemona se sprema za razgovor sa mužem, A Otelo...


 

 Grandiozna scenografija i kostimi (doduše, u II činu u slučaju

 glavnih likova mi se nisu dopali), Vladimir Atlantov (Otelo) je

 bio odličan i dobro su ga našminkali. Kiri te Kanava (Dezdemona)

 me najviše oduševila u finalnom činu, dok Pjero Kapućili (Jago)

 upečatljiv i jak negativac, kao Antonio Bevaskva (Kasio) i

 Flora Rafaneli (Emilia).


 Jedna od retkih opera gde mi se dopala skoro cela glavna postava.



 Ocena 10

Opera melodrama vredna gledanja

 Melodramična opera u tri čina od Đakoma Pučinija ,Toska'

 je zasnovana po francuskom pozorišnom delu ,La Toska' od

 Viktoriena Sardua.


 Premijeru imala 14. januara 1900. u rimskom teatru Contanzi, a

 ista bila veliki, nacionalni događaj. Na žalost, kritike nisu bile

 blagonaklone prema ovoj melodramičnoj operi, a kasnije je 

 se to promenilo. Premijeru kod nas imala 10. januar 1914. u 

 Beogradu. Video je iz Veronske arene (kao orkestar i hor), dirigent

 Tulio Boni.



 Radnja se dešava 14. i 15. juna 1800. godine u Rimu.

 1. čin

 Crkvenjak dolazi da sredi crkvu i doneo četkice za slikara 

 Kavaradosija, koji slika Mariju Magdalenu. Dok je slikao 

 Magdalenu, Kavaradosi razmišlja samo o Toski, operskoj

 pevačici koja dolazi danima u crkvu...

 2. čin

 Baron Skarpija večera u svojim odajama i on razmišlja o Toski.

 On će ubrzo otkriti da je ona sa Kavaradosijem...

 3. čin

 Odred vojnika dovodi Kavaradosija, tamničar mu reče da ima

 još jedan sat života i da sveštenik čeka na njegovu poslednju

 ispovest...

 Scenografija je sjajno dočarala radnju i svaki detalj

 savršeno raspoređen. Eva Marton (Toska) odlično nosila glavnu

 rolu žene koja je bila spremna ubiti nekoga zarad svoje ljubavi i

 slobode. U 2. činu prekrasno otpevala ariju ,Vissi d' arte, vissi d' 

 amore' (,Za umetnost i ljubav živeh'), a njoj bi odlično stajala 

 uloga Turandot (tu operu sam opisala na postu https://muaria.blogspot.com/2018/08/ko-je-odgovorio-na-njene-zagonetke.html).

 Đakomo Aragal (Kavaradosi) odličan, pogotovo u duetu sa Evom i

 solo ariji u 3. činu ,E lucevan le stelle' (,I zvezde su sjale'). Gluma

 u finalnoj sceni uverljivo odlična.

 Ingvar Viksel (Skarpija) nije bio dovoljno operski zlokoban (iako

 je dobro pevao) po mom mišljenju. Početna scena u trećem, 

 finalnom činu sa pastirčetom koji peva mi bio nepotreban.

 Opera ozbiljno govori o tragikama mučenja, ubistva i samoubistva

 iz davne prošlosti. I preterano mešanje politike kroz svakodnevni

 život (to se na žalost dešava i danas) je onda i dan danas velika 

 tragika.

 Ova verzija čuvene opere je vredna gledanja zbog više pouka,

 odličnih pevača, muzike i scenografije. 

 Ocena 10