Zašto je ova opera na redovnom repertoaru?

 

 Večernji Sicilijanci je opera sa 5 činova koja prvobitno bila napisana

 na francuskom od strane Đuzepea Verdija. Priča opere delimično

 zasnovana na istoimenom jezivom istorijskom događaju iz 1282. 

 godine (detaljnije o događaju https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A1%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B5%D1%80%D1%9A%D0%B0).

 

 I danas se izvode obe verzije (na francuskom i italijanskom) na

 redovnom repertoaru.

 Premijeru imala 1855. godine u parmskom pozorištu, na ovom postu

 je izvođenje iz 1989. u Milanskoj skali i dirigent Rikardo Muti.

 Radnja se dešava u Palermu 1282.

                                                 

 1. čin

 Tebaldo, Roberto i ostali francuski vojnici se nalaze u guvernerovoj

 palati, dok sami Sicilijanci su nesreći jer imaju okupatore...

 2. čin

 Doktor Prosida stigao u svoju domovinu, nakon izgnastva...

 3. čin

 Montforte pročitao pismo žene koju zlostavljao i otkriva se da mu

 je mladi Sicilijanac Arigo sin...

 4. čin

 Arigo se nalazi u zatvoru, Elena ga teši i moli da oprosti svom ocu...

 5. čin

 Arigo traži svog oca, Elena odlučila za sledeći korak...

  
    

  Prva zamerka na ovu operu jeste dužina i broj činova (traje tri i

 po sata i ima 5 činova). Druga, na račun dva glavna lika koji su

 trebali biti posebni nosioci u vidu Ariga (Kris Merit) i Elene 

 (Šeril Stader). Kod njih dvoje, falila je harizma, međusobna hemija

 kod njihovih likova i samo jedna njena solaža 4. činu (kad je

 Arigo bio u zatvoru) u potpunosti valjala. Tehnički jeste sigurno

 dobro, više preferiram kombinaciju tehničkog i osećajnog pevanja.

 Odličan bio Đorđo Zankanaro (Monforte) i Ferućio Furlaneto

 (Prosida). Da su njih dvojica bili jedini glavni likovi, onda bi mi

 opera bila bolja.

 Baletski deo u 3. činu (2. scena) izvrsan od svih igrača (bio

 mi zanimljiviji od operskog dela), Rikardo Muti kao

 dirigent ovde odličan.

 Shvatam da kroz umetnost neke istorijske stvari ne trebaju da se

 zaborave, ali u slučaju ove opere mislim ipak suprotno.

 Ocena 4 

Dvorska luda i...

 Opera u 3 čina od Đuzepea Verdija ,Rigoleto' je zasnovana po

 delu francuskog pisca Viktora Igoa ,Kralj se zabavlja'. Bilo je

 problema, zbog austrijskih pozorišnih cenzora (oni su kontrolisali

 pozorišta na severnom delu Italije). Ipak, umetnost je pobedila, a 

 premijera je bila 11. marta 1851. u pozorištu ,Feniks', u Veneciji. 

 Sama premijera je bila vrh, a opera se izvodi često i jedna je od 

 standarda ovog žanra. Video sa ovog posta je iz Milanske

 skale iz 1994. Dirigent je Rikardo Muti, a radnja opere se dešava

 u 16. veku, u Mantovi.

  1. čin

 Vojvoda Mantove je priredio bal u svom domu, a Rigoleto se

 besramno ruga grofu. Niko od gostija mu ne može uzvratiti, jer

 ga vojvoda štiti. Rigoleto će ubrzo dobiti kletvu...

 2. čin

 Vojvoda mašta o svojoj novoj žrtvi (mislim na zavođenje). Bila je

 u stvari oteta Đilda (Rigoletova kći), a ne Rigoletova ljubavnica,

 kao što se prvobitno mislilo...

 3. čin

 Rigoleto je unajmio Sparafučila da ubije vojvodu. Pokazao 

 svojoj ćerki Rigoleti da je vojvoda u stvari prevrtljiv, a zapravo će

 se Đilda žrtvovati za njega...

 Prvi čin mi se najviše dopao, posebno zbog Rigoletovog

 operskog monologa (Renato Bruson). Brzo se odvijala radnja

 opere (+ po mom mišljenju), a drugi čin je trebao biti još

 dramatičniji.

 U trećem činu, čućete čuvenu ariju ,La donna e mobile' (,Žena je

 varljiva'), koju izvodi vojvoda (Roberto Alađna), ali tu ariju je

 najbolje izvodio Lučano Pavaroti (on je pevao u

 ranijoj postavci). Andrea Rost kao Đilda je emotivno i odlično

 pevala, kao i Dimitri Kavrakos (Sparafučile) i Mariana Pentčeva

 (Sparfučileva sestra Madalena, koju Vojvoda zavodi). Ostali 

 sporedni likovi mi nisu bili baš nešto.

 Ocena 8

                                                 

Jedan M...

 Opera melodrama Đuzepea Verdija u 4 čina ,Magbet' je bazirana 

 po istoimenom delu Vilijema Šekspira. Postoje dve praizvedbe te 

 opere, prva je izvedena 14. marta 1847. u Firenci, a druga je 

 izmenjena verzija u francuskom prevodu izvedena 21. aprila

 1865. u Parizu. Dirigent je Rikardo Muti, orkestar Milanska skala.

 Radnja se dešava sredinom 11. veka u Škotskoj i granici Škotske i

 Engleske.

 1. čin

 Kroz oluju, okuplja se grupa veštica u šumi i hvaleći se svojim

 zlodelima. Dolazi Magbet...

 2. čin

 Soba u Magbetovom zamku. Sada je škotski kralj, a sa svojom

 ženom se dogovorio da hitno ubiju Banka i Fleancia, Bankovog

 sina...

 3. čin 

 U mračnoj pećini, veštice se kriju i spremaju napitak. Ušao Magbet

 u pećinu, želeći da zna šta ga očekuje...

 4. čin

 Pustara na granici Škotske i Engleske. Škotske izbeglice koje su

 pobegle od Magbetovog nasilništva, pevaju o izgubljenoj domovini.

 Da li će se neko zalagati za njih?

 Horistkinje (veštice u operi) koje su imale veći deo u prvom i 

 trećem činu bile fenomenalne, ako ne i među najboljim horovima u 

 operi. Renato Buson (Magbet) je bio majstor u ovoj ulozi,

 Maria Guleđina (Ledi Magbet) mi se jedino dopala u prvom i

 drugom činu, Fabio Sartori (Malkom), Karlo Kolombara (Banko) i

 Roberto Alagna (Mekdaf) su takođe bili odlični.

 Završni deo opere je trijumfalno i spektakularno obavljen, dirigent

 Muti i orkestar Milanske skale su bili dobri. Samo bih ovu operu

 skratila na 2 ili eventualno 3 čina.

 Ocena 8