Komplikacije oko...

 Premijera opere Bedžiha Smetane (1824-1884) je bila 7.

 novembra 1874. u Pozorištu Provisional u Pragu. Opera je rađena 

 po istoimenom književnom delu Karoline Svetle. U izvođenju

 iz 2007, orkestarski i horski deo izvode Nacionalni teatar iz

 Praga, a dirigent je Zbunek Miler. Prevod opere je na engleskom,

 a uključite taj prevod na ikonicu titlovi. Opera je u 2 čina.

 1. čin

 Lukaš je oduvek voleo Vendulku, ali su njegovi roditelji bili

 protiv te veze. Vremenom, Lukaš postao mladi udovac sa

 novorođenčem, a Vendulkin otac Palucki isprva nije želeo

 prihvatiti da Lukaš obnovi vezu sa njegovom kći. Ipak, Lukaš

 želi samo jedan poljubac od Vendulke, ali ona to ne želi...

 2. čin

 U dubokoj šumi, banda švercera čeka novu žrtvu. Lukaš žali

 što mu je Vendulka nestala, a Tomeš govori Lukašu

 da se izvini Vendulki (ta ključna situacija se dešava pred kraj

 1. čina)...

 Prvi čin traje baš koliko treba. Mimoilaženje stava oko poljupca

 na muzički način jeste ovde zanimljiv, a kraj čina je 

 neočekivana ključna situacija.

 Drugi čin po mom mišljenju je bio predugačak. Skratila bih ga

 za 10 minuta, otegao mi se muzički uvod u taj čin, a kraj je

 iznenađenje.

 Dana Durešova (Vendulka) i Tomaš Černi (Lukaš) su u duu i

 solo deonicama imali veoma lepe arije. Ludek Vele (Vendulkin

 otac Palucki) se kratko pojavljivao, ali njegov bas bariton glas je

 efektan. Ivona Škvarova (Vendulkina tetka Martinka) mi u

 nekom trenutku zvučala kao gospođa Pufna iz Sunđer Boba, a

 ipak mi bila simpatična.

 Višak u ovoj priči su mi Roman Janal (Tomeš- Lukašov zet),

 Mari Fajtova (Barče- služkinja), Aleš Hendrik (stari švercer) i

 Jan Markvart (stražar). Od njih četvoro, Hendrik mi bio

 najupečatljiviji.

 Češki jezik za operu je neočekivan, a opet zanimljiv za žanr

 kao što je opera. Jedini minus jeste taj predugački drugi čin.

 Ocena 9