Kako smo propevali u davna vremena

 

 Odlična biografija o Panonskom mornaru koju je ovaj novinar

 napisao https://muaria.blogspot.com/2024/02/vodic-kroz-diskografiju-admirala-b.html.

 Delo sa ovog posta sam davno pročitala (utisci su mi tada

 bili za apsolutnu desetku) i odlučila drugi put da je pročitam, radi

 podsećanja kako je opisao razvitak ove muzičke scene, kao 

 i neke od začetnika pop i rok muzike našeg doba.

 Tu su glavni akteri neki od najvećih na polju svog muzičkog

 žanra, kako je ista propadala (zajedno sa nekadašnjom državom) i

 snalaženje nakon tog vremena. 

 Ivačković odlično odradio posao u slučaju poglavlja, ubacivanju

 veoma bitnih političko društvenih događanja (neki muzičari su

 bili u političkim vodama, na žalost često na pogrešnoj političkoj

 struji) i danas mi zaslužuje apsolutnu desetku!

 Ova knjiga treba da bude u kućnoj biblioteci svakog ljubitelja te

 muzike!

                                                

                             Posleratno muzičko i društveno buđenje

                            (post 1945- pedesete godine)

                                                  

 

Vojislav Bubiša Simić (1924-2025) je bio istaknuti muzičar,

 kompozitor i dirigent i jedna od zaslužnih osoba što džez postao

 veoma željen zvuk u tadašnjoj našoj državi zvanoj SFRJ, dok se

 država obnavljala od posledica II svetskog rata.

                                                 

 Đorđe Marjanović (1931-2021) imao razloga biti ponosan na svoju

 prvu objavljenu ploču ,Muzika za igru', koja je bio prodata

 za mesec dana. Tu ploču je kupilo 11.000

 ljudi, a u vreme objavljivanja (1959.), Jugoslavija nije imala više

 od 20.000 gramofona.

                    Šezdesete- bum za rokenrol grupe i soliste

                                              

 Mile Lojpur (1930-2005) u šezdesetim godinama prošlog veka bio

 zvezda letnjih igranki na Kalemegdanu i snimio tokom života samo

 dva dueta (o tim duetima nekom prilikom). Mogao bi dobiti

 neki dobar dokumentarni ili igrani film.

 

                                                  

 Zoran Miščević (1945-1995) bio pevač grupe ,Siluete', a ta grupa

 imala veoma burne trenutke (jedan od tih trenutaka je bilo kad su

 bile dve Siluete) i bio prvi muškarac u Srbiji koji ofarbao kosu 

 u plavo. 

                                                

 Elipse su bile ,rivalska' grupa Silueta i obe grupe apsolutno 

 

 zaslužuju ozbiljan, dokumentarni film. Naknadno sam pročitala 

 informaciju da neki od njihovih audio snimaka su na žalost uništeni

 1999. prilikom Nato bombardovanja.

                           Šezdesete- bum za narodnu muziku (dok

                        je bila normalnijeg zvuka i teksta)

                                                

 Lepa Lukić (njeno pravo ime Lepava) na ovoj slici bila baš moderno

 obučena, a u ovoj knjizi je priča o njenom prvom hitu ,Od izvora

 dva putića' koja ima više verzija.

                                                

 Silvana Armenulić (1939-1976) bila sjajna sevdah i narodna

 pevačica, a tadašnji mediji su voleli da provociraju i nju i Lepu

 Lukić (njih dve su zapravo bile dobre koleginice). Napravila

 je jedan ,incident' (bila je po mom mišljenju u pravu) i njena

 tragična smrt u saobraćajnoj nesreći bila veliki šok za njene

 obožavaoce i poštovaoce tadašnje zemlje.

                                               

 Predrag Cune Gojković (1932-2017) mi bio među omiljenim 

 pevačima narodnih pesama, sevdalinki, starodgradskih i

 meksičkih pesama (za ovo poslednje stvarno nisam znala).

 Njegove pesme se rado puštaju po našim narodnim radio stanicama,

 a ploča ,Kafu mi draga ispeci' bila prva zlatna ploča u Jugoslaviji i

 na Balkanu.

                       Kralj i kraljica romske muzike na

                                       ovim prostorima

                                                    

 Šaban Bajramović (1936-2008) bio više cenjen u inostranstvu, nego

kod nas, što mi bilo veoma tužno. On je bio ozbiljan kralj romske

 muzike i uvršten je u Muzej džeza u Nju Orleansu (sasvim 

 zaslužno).

                                                   

 Kraljica romske muzike je bila Esma Redžepova (1943-2016) i

 bila ozbiljna, velika humanitarka i učesnica Evrovizije 2013.

 (pesma je 3. na linku) https://muaria.blogspot.com/2016/10/vecina-neprolaznika-je-bila-odlicna.html.

                      Sedamdesete- prvo zlatno doba rok muzike

                                                 

 Bijelo dugme su bili na radnim akcijama i osnivač grupe Goran

 Bregović bio inicijator da budu na ovoj radnoj akciji (Kozara 1976.).

                                                 

 Yu grupa su bili i ostali svoji, unikatni i odlični. Uradili su ozbiljnu

 renesansu iste 1987. i još uvek traju, što je sjajno. Volela bih

 da na Jutjubu bude dostupan dokumentarni film o njima ,Ju grupa-

 trenutak sna' iz 2023. (trejler https://www.youtube.com/watch?v=DrYKIaSsUNw).

 

                                                 

 Dado Topić u mlađim danima bio sjajan kao pevač grupa ,Dinamit',

 ,Korni grupa' i ,Tajm' i u solo vodama. Na Evroviziji 2007. bio sa

 grupom ,Dragonfly' u duetu, ali pesma bila ozbiljno slaba

 (pesma je 9. na linku https://muaria.blogspot.com/2016/08/rok-i-plesne-pesme-su-obelezile.html) i očekivano nije ušla u finale iste.

                                                

 Smak su bili sjajna progresivna rok grupa iz Kragujevca koja na

 žalost u to vreme zvano sedamdesete nije dobijala veću popularnost

 (neki od njihovih hitova su ,Daire' ,Profesore', ,Crna dama').

                       I lagane/šansona note su bile in 

                               sedamdesetih

                                                 

 Arsen Dedić (1938-2015) je bio jak kantautor i šansonjer sa ovih

 prostora, čije su pesme bile prepevane od izvođača koje nisu 

 izvodile njegov žanr.

                                                    

 Tereza Kesovija, još jedna uspešna šansonjerka sa ovih prostora i

 bila 2x učesnica Evrovizije (predstavljala je Monako 1968. https://muaria.blogspot.com/2016/01/sto-ne-pobedi-akusticarska-norveska.html) i

 Jugoslaviju 1972. https://muaria.blogspot.com/2016/02/pet-dosadnih-dueta-jedan-odlican.html).

                                   

Osamdesete- drugo zlatno doba roka, ujedno bilo više

podžanrova i svi glavni žanrovi su odlično prolazili

 Borisav Bora Đorđević (1952-2024) u jeku

 popularnosti.

                                       

 

Aleksandra Slađana Milošević (1955-2024) bila

 u pozitivnom smislu ispred vremena (pogotovo u

 osamdesetim godinama prošlog veka) i 

 opravdavam njene odlaske i duže 

 boravke u inostranstvu (više su je voleli i poštovali

 tamo). 

                                  

                                       

 Branimir Džoni Štulić u doba najveće slave sa 

 svojom grupom ,Azra'. Utisci o biografiji koja

 se tiče samog nekadašnjeg vođe koju napisao

 Ivačković su odlični https://muaria.blogspot.com/2021/11/ivackovicev-odlican-naslov-za-ovu.html.

                                       

 Počeo je uspon Lepe Brene u osamdesetim 

 

 godinama prošlog veka.

                                      

 U osamdesetim godinama, rodio se subkulturni 

 pokret Novi primitivizam u Sarajevu i napravio

 ozbiljan bum. Jedni od članova tog pokreta su bili

 ,Zabranjeno pušenje' (originalna postava), a na 

 ovoj slici je Dr. Nele Karajlić.

                                             

 Elvis J. Kurtović (Mirko Srdić), još jedan ključni lik Novog 

 primitivizma.

                                           

 Milan Mladenović (1958-1994) je prerano otišao i sa svojom 

 grupom EKV (Ekatarina Velika) ostavio jake, posebne muzičke 

 tragove.

                                                   

 Dušan Kojić Koja i Srđan Žika Todorović (obojica su u različitim

 periodima radili sa Milanom Mladenovićem).

                                                  

 Rambo Amadeus (Antonije Pušić) krajem osamdesetih postao hit,

 kroz satirične tekstove i kombinacija više žanrova (on je počeo 

 ubacivati delove turbofolk pesama, što niko se nije smeo usuđivati

 ranije od izvođača).

                                                  

 Đorđe Balašević (1953-2021) kao član grupa ,Žetva' i ,Rani

 mraz' razvijao svoj pečat i u solo vodama bio veoma uspešan.

 Ivačković napisao odličnu biografiju o ovom panonskom 

 admiralu https://muaria.blogspot.com/2024/02/vodic-kroz-diskografiju-admirala-b.html.

                                               

 Jedna od zvezda kratkotrajnog muzičkog pravca koji nastao u

 Sarajevu u vidu Novi partizani jeste Saša Lošić Loša, pevač 

 Plavog orkestra. Novi partizani su bile sarajevske grupe

 (spomenuti Plavi orkestar, kao i Bijelo dugme i Merlin), izvodivši

 spoj pop roka sa elementima narodne muzike i inspirisane 

 partizanima i jugoslovenstvu.

                                                  

                                                 

 Alen Islamović kao treći i poslednji pevač Bijelog dugmeta.

 Napustio turneju svoje tadašnje grupe 1989, bez obaveštenja

 (imao je ozbiljan zdrastveni problem, koji ga dugo i uspešno

 izlečio) i nakon toga, grupa se zvanično raspala.

             Počele su ozbiljne pukotine i muzika nije na žalost pobedila

             veliko zlo koje se tajno kuvalo u svim republikama      

 Poslednja učesnica SFRJ-a na Evroviziji 1990. je bila Tatjana 

 Matejaš Kameron (poznatija kao Tajči), koja se održavala u 

 Zagrebu.

 Moj stav o toj pesmi (15. na linku) https://muaria.blogspot.com/2016/05/prva-evrovizija-u-jugiok-tajci-zasto.html.

                             Najmračnije doba zvano devedesete ipak imalo

                       nekoliko svetlosti

             

                                                 

 Slika gore- Bane Sanšajn, jedan od osnivača grupe ,Sushine' koja je

 sredinom devedesetih bila jedna od svetlijih tačaka naše muzike.

 Isto bih rekla za grupe ,Orthodox Celts' (slika sredina) i ,Kanda,

 Kodža i Nejboša' (slika dole).

                              Uspon samo jedne od određenih osoba (preciznije

                          folk muzike), zahvaljujući negativnoj politici 

                                                  

 

 Poslednje poglavlje ,U crno zavijeno' (kao što naslov govori) imalo

 više crnih, nego belih trenutaka tokom sredine i kraja devedesetih

 (neke od osoba koje spadaju su braća Teofilović, Bilja Krstić, bluz

 gitaristkinja pevačica Ana Popović).

 P.S

 Volela bih da Ivačković napiše knjigu ,Kako smo propevali:Srbija

 i njena muzika post 2000. godine', pošto je bilo i ima odličnih 

 izvođača iz tog perioda.

 

                                                    




        

                                             

 
 

                                  

Vodič kroz diskografiju admirala B

 

  Jedna od njegovih poslednjih pesama

 https://muaria.blogspot.com/2018/01/oletov-istinit-prikaz-o.html.

 Ivačkovićev odličan vodič kroz albume grupe ,Azra' i Džonija

 Štulića https://muaria.blogspot.com/2021/11/ivackovicev-odlican-naslov-za-ovu.html.

                                             

  

  Ivačković je obuhvatio kroz ovo delo sve zvanične albuma

 Panonskog mornara Đorđa Balaševića na jedan ukrasan, jasan i

 iskren jezik, zajedno sa određenim ličnim uspomenama, inspirisane

 ovim umetnikom i pacifistom.

                                            

  U knjizi je zaslužio da se zove admiral, Balašević jeste

 napravio razne greške u vidu određenih izjava i postupaka

 (po mom mišljenju, šteta što izgleda nikad neću videti film

 na internetu ,Kao rani mraz') i većinu tih grešaka jesu

 bile za oprost.

  Samo jedna njegova greška mi bila posebno negativna i

 tiče se njegovog poslovnog odnosa sa Ljubišom

 Samardžićem (otkrijte u knjizi).

                                           

 Ivačković se osvrtao na Balaševićeve probleme za vreme

 devedesetih i kako uprkos tim

 problemima i mukama, na kraju izašao kao jedan od najvećih

 umetničkih i životnih pobednika.

                                              

  Uskoro će biti trogodišnjica njegove smrti i njegova smrt je većinu

 stanovnika bivše SFRJ ozbiljno pogodilo (neki su njegovi vršnjaci,

 neki odrasli uz njegove pesme), kao i mlađe generacije koje 

 su volele njegovu iskrenu i istinitu poeziju.

 

                                            

  Još jednu odličnu stvar uspeo uraditi Ivačković, a to je da detaljnije

 (istovremeno da ne bude suvoparno i predugačko) spomene manje

 poznate albume i pesme (njegova diskografija je imala više vrhova,

 nego padova).

 Ocena 10

Ivačkovićev odličan naslov za ovu biografiju

 

 Tragovi prošlosti https://muaria.blogspot.com/2018/03/muzicki-tragovi-koji-traju-32-godine.html.

 Ivan Ivačković dotakao se grupe, njenog osnivača i osnivača kao 

 soliste.

                                                            

 Kod Ivačkovićevog viđenje grupe ,Azra i njenog autora Branimira

 

 Džonija Štulića, dopalo mi se što izneo važne činjenice 

 bez ulepšavanja, šlihtanja i laskanja glavnom liku ovoga dela (neki

 su imali neiskren odnos prema Štuliću dok je na našim prostorima

 bio, još uvek živi u Holandiji). Ivačković se dotakao bitnih 

 političkih, društvenih i kulturnih događaja koji se dešavali za vreme 

 postojanja Azre i njihovih albuma.

 Nisam imala pojma o njegovoj solo karijeri, osim odličnog dueta sa 

 Dejanom Cukićem u vidu pesme ,Mokre ulice'. Ispade da solo

 karijera bila totalni promašaj za Štulića (Ivačković smisleno i 

 subjektivno izneo razloge), slušala isečke nekih telefonskih

 razgovora za određene medije koje davao i većim delom ga shvatam

 zašto odlučio reći zbogom muzici i muzičkom stvaralaštvu.

 Tokom najveće slave, trebao angažovati nekog finansijskog 

 stručnjaka radi kontrole finansija, nije trebao da se odalji od

 dva saborca iz grupe (Mišo Hrnjak i Boris Lajner), sa Mišom se

 Džoni gadno posvađao davno i na žalost više ne razgovaraju.

 Ivačković dostojanstveno odradio ovaj biografski rad i najavio da

 će objaviti još dva dela na račun glavnog lika (i te kad budu izašle

 bih svakako pročitala).

 Ocena 10

Muzički tragovi koji traju 32. godine

 Odlična knjiga autora monografije Ivana Ivačkovića

 https://kulturiska.blogspot.rs/2016/03/ivackovic-jos-jednom-genije.html.


 Monografiju sa ovoga posta ,Tragovi prošlosti'

 sam jedva čekala da dospe u biblioteci ,Laza Kostić' na Banovom 

 brdu i dočekah je! Objavljena je 2014, a ove godine će glavni

 junaci iz muzičke grupe ,Van Gogh' napuniti 32. godine rada.



                                        

 Kratki opis

 Grupa Van Gogh imala posebnu rok odiseju, a monografija

 donosi mnogo zanimljivosti i manje poznate činjenice o

 njima...



 Kada okrećete stranice i iščitate monografiju, oduševiće vas

 fotografijama sa koncerata koje su priredili, njihovim počecima,

 detinjstvu i manje poznate činjenice.



 Ko je bio na njihovim koncertima, zasigurno će biti oduševljen

 monografijom. Naslov pun pogodak!


 Ocena 10