Ivačkovićev odličan naslov za ovu biografiju

 

 Tragovi prošlosti https://muaria.blogspot.com/2018/03/muzicki-tragovi-koji-traju-32-godine.html.

 Ivan Ivačković dotakao se grupe, njenog osnivača i osnivača kao 

 soliste.

                                                            

 Kod Ivačkovićevog viđenje grupe ,Azra i njenog autora Branimira

 

 Džonija Štulića, dopalo mi se što izneo važne činjenice 

 bez ulepšavanja, šlihtanja i laskanja glavnom liku ovoga dela (neki

 su imali neiskren odnos prema Štuliću dok je na našim prostorima

 bio, još uvek živi u Holandiji). Ivačković se dotakao bitnih 

 političkih, društvenih i kulturnih događaja koji se dešavali za vreme 

 postojanja Azre i njihovih albuma.

 Nisam imala pojma o njegovoj solo karijeri, osim odličnog dueta sa 

 Dejanom Cukićem u vidu pesme ,Mokre ulice'. Ispade da solo

 karijera bila totalni promašaj za Štulića (Ivačković smisleno i 

 subjektivno izneo razloge), slušala isečke nekih telefonskih

 razgovora za određene medije koje davao i većim delom ga shvatam

 zašto odlučio reći zbogom muzici i muzičkom stvaralaštvu.

 Tokom najveće slave, trebao angažovati nekog finansijskog 

 stručnjaka radi kontrole finansija, nije trebao da se odalji od

 dva saborca iz grupe (Mišo Hrnjak i Boris Lajner), sa Mišom se

 Džoni gadno posvađao davno i na žalost više ne razgovaraju.

 Ivačković dostojanstveno odradio ovaj biografski rad i najavio da

 će objaviti još dva dela na račun glavnog lika (i te kad budu izašle

 bih svakako pročitala).

 Ocena 10