Četvrti i poslednji deo operske sage ,Prsten Nibelunga' ,Sumrak
bogova' je imao premijeru 17. avgusta 1876. u Bajerojt
Festšpilehausu u Bajerojtu.
1. deo https://muaria.blogspot.com/2018/07/pocetak-operske-sage-1-deo.html
2. deo https://muaria.blogspot.com/2018/08/tu-se-nalazi-cuvena-pesma-2-deo-operske.html
3. deo https://muaria.blogspot.com/2018/08/zigfrid-3-deo-operske-sage.html
Prolog
Tri kćeri boginje mudrosti Erde, pletu konopac sudbine kraj
Brunhildine stene...
1. čin
Gunter (poglavar Gibičunga) sedi na svom tronu i sluša savete
svog polubrata Hagena, koji mu govori kako Gunter treba da se
oženi, a svoju sestru Gunturu da uda...
2. čin
Hagen čeka Gunturov i Zigfridov povratak, a Zigrifridova nova
verenica je Guntura. Brunhilda se oseća izdanom, a Zigfrid će
morati da umre...
3. čin
Tri rajnske kćeri mole Sunce da im pošalje junaka koji će vratiti
prsten. Naišle su na njega i molile ga da vrati prsten, on ih nije
hteo poslušati...
Prolog sa tri čudno-strašno kostimirane žene me nije oduševio i
bio predosadan. Lens Rajan (Zigfrid) je u 1. činu bio nalik
Pobesnelom Maksu, u 2. činu doteran gospodin i u 3. činu pola
pola i uspešno se fizički i vokalno transformisao.
Dženifer Vilson (Brunhilda) fantastična i saosećala sam se njenom
vokalu i glumi, Mati Salminen (Hagen) jak i sjajan bas,
Ralf Lukas (Gunter) može proći i Elizabet Matos (Guntura) bila
ubedljiva u 3. činu.
Kostimi su bili specifično moderni za operu koja se radi u doba
germanske mitologije, a Salminen i Lukas su bili specijalno i
efektno išarani po licu. Najubedljiviji muzički segment opere
je Zigfridov posmrtni marš, koji su Mehta i Valensijski orkestar
fenomenalno izveli.
Modernizacija opere takvog tipa je po mom mišljenju je i da i ne.
Da zbog originalnosti i slikovitijeg prikaza priče, a u slučaju ne,
zato što u par navrata bilo preterivanja (koreografija i kostimi).
Samo finale ove operske sage je jako i odlično.
Ocena 8
