Veoma zanimljiva udovica

 Operetu ,Vesela udovica' je napravio austrijsko mađarski 

 kompozitor Franc Lehar. Opereta je na nemačkom, premijeru imala

 u Bečkom pozorištu 30. decembra 1905. i doživela veliki uspeh.

 Verzija operete koju ćete videti je izvedena na engleskom, u

 Njujorškoj operi 1996, a dirigent je Aleksandar Zonder.

 1. čin

 U ambasadi Ponteverda (izmišljena verzija države Crne Gore) u

 Parizu, održava se bal povodom rođendana Velikog Vojvode.

 Hana Glavari je nasledila 20 miliona franaka od preminulog muža,

 baron Zeta bi želeo da se Hana uda za drugog Ponteverdanca, da bi

 državu spasila od bankrostva. Danilo Danilovič, prvi sekretar

 ambasade nije bio na zabavi...

 2. čin

 Svi su obučeni u pontoverdske nošnje, povodom proslave

 rođendana vojvode. Tu se dešavaju zanimljive ljubavne

 zbrke...

 3. čin

 Zabava u Haninoj balskoj sobi je veoma razigrana i vesela. Danilo

 govori Hani da se ne veri sa atašea Kamila (Kamil zapravo voli

 Valensien, Zetovu ženu), a sekretar Njegoš pokazuje...

 Prelepo je stajala crna svečana haljina Džejn Torngren (Hana) u

 prvom činu, a sam čin bio veoma dobar. Drugi čin imao fine

 ljubavne arije, scenografija mi se nije dopala (izgledao mi ambijent

 neprirodno), a pesma koju izvode muški izvođači o ženama koje

 ljubavno komplikuju je bezveze. Treći čin je bio mnogo zabavan,

 vokalno i igrački fenomenalan, najbolja scenografija i kostimi.

 Osim Džejn Torngren, pohvalila bih Džordž S. Irvinga (Baron

 Mirko Zeta) koji u par navrata bio izuzetno komičan i prelepo

 pevao, Robert Kreigtona (Njegoš) na fenomenalnom solo

 stepovanju, pevanju i glumi u trećem činu. Majkl Hejsa (Danilo

 Danilovič), Patrišu Džonson (Valensien) i Karla Skibelija

 (Kamil De Rosilion).

 Za divno čudo, Amerikanci su uspeli da adaptiraju odličnu i

 komičnu evropsku operetu. I da napomenem, između činova su

 prilozi o nastanku operete, pripreme i reklame (to sam gledala,

 a ako vam se to ne sviđa, preskočite).

 Ocena 10