Dragoslav B. Petrović je bio dirigent vojnog orkestra u Beogradu i Nišu i potpukovnik. Doktor sociologije i kulture, prvi put otišao na Sabor trubača u Guči na jedan od jubileja. Njegova oblast je inače džez, ali se hteo zainteresovati i istraživati domaći melos i zvuk trube u istoj.
Kratki opis
Autor knjige na ovaj sociološko kulturni fenomen zvani Guča
želi nas upoznati sa istorijatom, manje poznatim činjenicama,
najuticajnijim učesnicima i pobednicima...
Delovi gde govori o prapočecima izvorno narodne muzike su
po mom mišljenju bili edukativni i zanimljivi. U nekoliko
poglavlja se nije bavio samom subjektu, već opisivao politička
zbivanja, muzičku etnorprodukciju nekih balkanskih zemalja
(to drugo mi bilo zanimljivo, samo je trebao napisati posebnu
knjigu).
Trebao je biti veći fokus na meštane Guče koji prate Sabor,
u vidu anegdota, pričica i slično i na taj način bih uvidela pravo
mišljenje o tom najvećem trubačkom Saboru.
Previše je fusnota (jedva sam ispratila brojeve istih i same
fusnote), a ovu knjigu ne može razumeti običan narod (trebao je
biti koautor sa ekspertom na polju narodne trubačke muzike).
Buena Vista Social Club je bio ansambl kubanskih muzičara osnovani 1996. Izvodili muziku od prerevolucionarne Kube, nazvali grupu po klubu u Havani. Vim Venders snimio dokumentarni film o njima koji zaslužno postao hit i među najboljim muzičkim dokumentarnim filmovima. Treći i poslednji njihov album ,Izgubljeno i nađeno' je izdat pre 4 godine. Miks je nekih neobjavljenih pesama iz kasnijih devedesetih i početkom dvehiljaditih i nastupa uživo.
Dejan Petrović potiče iz trubačke porodice (njegov pradeda je prvi zasvirao ovaj instrument), postao najmlađi pobednik ,Majstorskog pisma', nagrada na Saboru u Guči (u solo varijanti pobednik u pet kategorija, sa orkestrom u dve kategorije). Čućete ga u pesmi ,Rikošet' napravljenu za 3. sezonu serije ,Ubice mog oca', odnosno završnu epizodu iste. Sajt+društvene mreže http://www.dejanpetrovic.com/.
Uvod počinje standardna trubačka laganica, a kasnije kreće
rafalno sviranje. Gitarski deo koji ima rok prizvuke se odlično
uklopio u pesmu, refren odličan.
Možda bi pesmi dalo poseban pečat da je pevala jedan deo
pred refren Sanja Vučić ili Danica Krstić. Trubački rikošet
sveukupno ispao jako dobar. Uklopljene su kako treba scene iz
serije sa pesmom i biće zasigurno jedan od ovogodišnjih
Obojica su izgubila vid kao bebe (link o tome http://www.kurir.rs/stars/2882415/godinama-se-cutalo-o-tome-evo-zasto-su-sasa-i-dejan-matic-izgubili-vid, a u komentarima sa ovog linka, možete pročitati istinite i detaljnije odgovore za to). Rođeni u mestu Drvar u Bosni i Hercegovini, za vreme rata se preselili sa porodicom trajno u Beograd. Ostvarili veliki uspeh kao solisti, a Dejan i Saša (retko koga zove pravim imenom Aleksandar) Matić su dokaz da svako od nas može ostvariti svoje ciljeve i biti ispunjen u životu. Sašin sajt http://www.maticsasa.com/
Deficit-Dejan Šta je posebno kod ove braće? Njihovi različiti vokali i to što su sami, svojim velikim radom uspeli da naprave uspeh, sa dosta pesama-hitova. Interesantno jeste to što nisu imali duetsku pesmu, a mogla bi pasti realizacija istog.
Ofra Haza (1957-2000) je bila izraelska pevačica i odrasla u mnogobrojnoj porodici jemenskog porekla kao deveto i najmlađe dete. Njen talenat za pevanje je otkrio Bezalel Aloni (on je imao svoju umetničku trupu) i kasnije bio njen prijatelj i menadžer). Posle Evrovizije 1983. (trebala je pobediti po mom mišljenju), naglo postala popularna širom sveta. Trebala je pevati u filmu ,Gladijator', ali na žalost preminula u februaru 2000. Što nije napravljen noviji dokumentarac o njoj ili igrani film? Ona to zaslužuje i ponosila se svojim korenima! 1. Khai (,Živa'- pesma sa Evrovizije 1983.)
Pesma govori da je živa, uprkos raznim nedaćama. Posebno mi je
draga, muzika te podiže i posebno njen vokal. Ovu pesmu bih
mogla slušati milion puta i nikad mi neće dosaditi.
2. Galbi (,Moje srce'-pesma sa 10. albuma ,Jemenske pesme')
Melodična i divna pesma ima odličnu dramatiku (posebno mi se sviđa zvuk instrumenta koji je zapravo kanta za jestivo ulje, a ima sličan zvuk kao tarabuka). Ima modernija i elektronska verzija, al' ipak preferiram originalnu. 3. I want to fly (,Želim da letim'-pesma sa 15. albuma ,Pustinjski vetar' iz 1989.)
Pesmu su radili Aloni i ona, a ima zvuke sintpopa, orijenta i
ambijentalne muzike. Njene oči su nalik uplašenoj ptici, pošto
leti daleko od svog doma. Sve je u pesmi fantastično i bila
iskorišćena za film ,Divlja orhideja' (Ofra je odbila glumeti u
istom i osim te, bile su iskorišćene još dve pesme).
4. Deliver us (,Izbavi nas'-pesma iz crtanog filma ,Princ Egipta'
iz 1998.)
Ovde su samo delovi istoimene pesme
samo sa njenim glasom
Ofra je maestralno izvela svoju pesmu u ovom epskom crtanom
filmu i izvela je na 17 jezika! Kako da ne
zavolite osećajan+moćan glas u ovom slučaju?
5. Kirya (čita se Kirja, a to je drevni naziv za Jerusalim- pesma sa
17. i istoimenog albuma iz 1992.)
Uvod spada među najjače, a ovde njen glas dosta vlada. Inače,
ovaj album je bio nominovan za Gremija 1993. za najbolji
svetski muzički album (osvojio je odlični
brazilski džezer i bosa novista Seržio Mendes).
6. Daw da hiya (pesma sa 17. albuma i čita se Dav da hija)
U saradnji sa Igi Popom, Ofra nam peva o tragediji jedne devojke
(kad pogledate video, biće vam jasnije). A kako je izvela kraj
pesme i savršeno kontrolisala glas... to je neverovatno.
7. Innocent-A requiem for refugees (,Nedužni, rekvijem za
izbeglice- pesma sa 17. albuma)
Veoma potresna i sjajna pesma, volela bih da je prepevala skroz na engleskom. 8. Mata Hari (pesma sa 19. albuma ,Queen in the exile'-Kraljica u izgnanstvu' iz 1995.)
Ovde je priča o istoimenoj pravoj ličnosti, a video istog je dosta
neobičan. Kraj pesme je instrumentalno i žestoko dobar.
9. Fantasy (,Fantazija'-pesma sa početka osamdesetih)
Video je nadrealno glup (postoji crno bela verzija istog), ali
pesma ima odličan tekst i muziku.
10. Ethiopian boy (,Etiopijski dečak'-pesma sa 20. albuma pod
njenim imenom iz 1997.)
Pesma ima priču o etiopijskom dečaku kome ona ispoljava
majčinsku ljubav i kad tad, pronaći će svoje mesto pod suncem.
Kvim Bareiros (pravo ime mu je Žokaim de Magalhaes Fernandes Bareiors) je portugalski pimba muzičar (pimba muzika je stvorena na ruralnim mestima, a tekstovi imaju prikrivene seksualne sadržaje-ccc za to) i poznat u domovini po dvosmislenim pesmama. Album ,O Zinho' je izdao ove godine.
Ceo album Očekivala sam da će pesme imati neukusni narodni ton (k'o ovi naši turbofolkeri), ali sam prijatno iznenađena. Najzabavnija pesma je ,Porto-Sporting' (dva najveća portugalska fudbalska kluba). Kvim je dokaz da ljudi u poznijim godinama (on ima 70) mogu da stvaraju dobru muziku. Ocena 10
Ovaj put, Aleksandro je objavio album ,Promenade' (,Promenada') gde se nalazi ambijentalna muzika, obrade nekih hitova ,Kondorov let', ,Ave Marija', Poslednji Mohikanac' i druge i narodne peruanske pesme. Bio je ceo album na Youtube-u, a na žalost, isti je uklonjen. Dobro je što ipak postoji album, a on je na linku https://www.youtube.com/playlist?list=PLDRKDzkCjDo5w1o6eS1SeeSDcS_esmGPd.
Spomenula sam vam dragi čitaoci istoimenu izložbu na postu https://kulturiska.blogspot.rs/2017/05/izlozba-o-nasim-gastabajterima.html, a sad prelazimo na pesmu. Jugo moja jugo je pesma o jugoslovenskim gastabajterima. Doživela je ogroman uspeh u inostranstvu, ali... Silvana Armenulić je trebala izvesti tu pesmu na Radio televiziji Beograd, ali tadašnja urednica programa za zabavu rešila da se pesma ne izvede, jer je banalna?! :-/ Srećom, sačuvan je audio snimak.
Ta urednica je grdno pogrešila.
1. Pesma nije banalna.
2. Govori o tome da je domovina lepša i bolja od inostranstva.
3. Trebala je pesma biti rasprostavljena širom Jugoslavije.
4. Silvana je bila vrhunska pevačica.
Melodija i tekst refrena su zarazni i da je Silvana živa (na žalost,
poginula je u saobraćajnoj nesreći pre 41. godinu), bila bi sigurno
Egschiglen (znači na srpskom ,Prelepa melodija') je muzičko plesno grupa iz Mongolije. Oni su jedni od retkih u svojoj zemlji koji imaju svetsku popularnost. Koriste svoje tradicionalne instrumente morin kur (violina sa dve žice), lautu tobšur, žičano perkusonični instrument judžin. Pevaju iz grla (cela ta oblast odakle potiču su stvaraoci te tehnike pevanja) i još uvek su aktivni (postoje od 1991.).
Gledajući ovaj koncert, osećaš da se nalaziš u mirnom i prijatnom
prirodnom kutku. Plesačice i njihove koreografije su odlične, kao
i instrumentalni deo. Malo me uplašio taj pevački deo (u nekom
trenutku mi zvučali kao da nisu sa ove planete). Naslov ovog
