Zoran Ćirić je niški pisac koji diplomirao na Ekonomskom
fakultetu, dobitnik Ninove nagrade za najbolje delo u 2001. i
bio autor radio emisija ,Magični geto' i ,Ponoćni portir'.
Po prvoj emisiji je naslovljeno delo sa ovog posta, sam autor
priredio pre 11 godina ozbiljan problem, koji se srećom rešio van
poznatih ličnosti iz sveta rokenrola, soula po pitanju pevača,
autora pesama i određenih muzičkih događaja...
Ćirićev magični geto je esejističko delo gde se spominju više
manje poznati izvođači. Uglavnom su oni radili kao autori pesama
za poznatije, vokalne kolege i kad su bili spomenuti, imao jasne
razloge zašto su mu se dopali.
U uvodu jednog poglavlja, dotakao se r&b pevačice koja napravila
bum kad je dospela u solo vode pre 21. godinu
i to jako negativno. Razumem njegovu odbojnost prema modernoj
muzici, a zar nije poenta u tome da se proba (makar minut) slušanje
muzičkog žanra kog ne voliš, a možda i zavoliš u međuvremenu?
Odlična su bila poglavlja o Dejvidu Bouviju, stav o Nobelovoj
nagradi koju dobio Bob Dilan i jadnosti medija koji opisuju smrti
muzičara.
Poglavlje o Beriju Vajtu (imao je odličan bas glas i bio super
popularan sedamdesetih) bi isto spadala među najbolja poglavlja,
ali pripovedački jezik upotrebljen za to mi bio grozan, blago
odvratan i to po mom mišljenju ispala šteta.
Ocena 8
Нема коментара:
Постави коментар