Tragovi prošlosti https://muaria.blogspot.com/2018/03/muzicki-tragovi-koji-traju-32-godine.html.
Ivan Ivačković dotakao se grupe, njenog osnivača i osnivača kao
soliste.
Kod Ivačkovićevog viđenje grupe ,Azra i njenog autora Branimira
Džonija Štulića, dopalo mi se što izneo važne činjenice
bez ulepšavanja, šlihtanja i laskanja glavnom liku ovoga dela (neki
su imali neiskren odnos prema Štuliću dok je na našim prostorima
bio, još uvek živi u Holandiji). Ivačković se dotakao bitnih
političkih, društvenih i kulturnih događaja koji se dešavali za vreme
postojanja Azre i njihovih albuma.
Nisam imala pojma o njegovoj solo karijeri, osim odličnog dueta sa
Dejanom Cukićem u vidu pesme ,Mokre ulice'. Ispade da solo
karijera bila totalni promašaj za Štulića (Ivačković smisleno i
subjektivno izneo razloge), slušala isečke nekih telefonskih
razgovora za određene medije koje davao i većim delom ga shvatam
zašto odlučio reći zbogom muzici i muzičkom stvaralaštvu.
Tokom najveće slave, trebao angažovati nekog finansijskog
stručnjaka radi kontrole finansija, nije trebao da se odalji od
dva saborca iz grupe (Mišo Hrnjak i Boris Lajner), sa Mišom se
Džoni gadno posvađao davno i na žalost više ne razgovaraju.
Ivačković dostojanstveno odradio ovaj biografski rad i najavio da
će objaviti još dva dela na račun glavnog lika (i te kad budu izašle
bih svakako pročitala).
Ocena 10
Нема коментара:
Постави коментар